Све више жртава трговине људима

У Србији је од 2000. до 2013. регистровано 739 случајева трговине људима, а у односу на прошлу годину, бележи се пораст броја жртава.

Заједничко деловање полиције, владиних институција и невладиног сектора је најефикаснији начин за борбу против трговине људима, закључак је трибине "Умрежени против трговине људима" која је протекле недеље одржана у Нишу, поводом 18. октобра Дана борбе против трговине људима.

Циљ ове трибине био је дефинисање проблема и улоге ових организација у његовом решавању.

Према подацима којима располаже НВО Центар за девојке у Србији је од 2000. до 2013. године регистровано 739 жртава трговине људима. Од тога само у 2013. откривене су 92 жртве, док је у првој половини 2014. године регистровано 88 случајева. Ово су подаци које НВО Цента за девојке истиче као озбиљно упозорење и позив на озбиљан интерсекорски рад.

Од 2000. године када је у Србији покренуто питање интензивне борбе против трговине људима ово кривично дело два пута је изазвало промене у Кривичном закону Србије: први пут 2003. када је као кривично дело трговине људима уведено у закон, а затим и 2006. године када је из њега издвојено кривично дело недозбољеног преласка државне границе и кријумчарење људи.

Кључну улогу у институционалном деловању против трговине људима има полиција.

"Наш задатак је да откријемо кривично дело, да откријемо извршитеље и да починиоце приведемо правосуднм органима", каже Душан Кликовац шеф одељења за сузбијање кријумчарења људи ПУ Ниш.

"Ми у Полицијској управи у Нишу у протеклих 10 година сусретали смо се са скоро свим облицима трговине људима. Поред осталих имали смо просјачење, сексуалну експлоатацију, па чак и кријумчарење деце ради
усвајања", истиче је Кликовац и наглашава да су сви до сада откривени случајеви трговине људима предати правосудним органима и ушли у поступак решавања.

Он каже да се број случајева трговине људима повећава с појавом огласа на којима се траже радници за неке послове у иностранству, пре свих то су грађевински радови.

"Најчешће смо имали радњу експлоатацију на подручју Руске Федерације", каже Кликовац.

Он истиче да је у последње време регистрован већи број илегалних имиграната у Србији, али наглашва да то не спада у кривићно дело трговине људима. Осим полиције, од 2000. године активну улогу у борби против трговине људима имају невладине организације.

Прво је покренута НВО АСТРА, којој се 2002. године прикључило још петнаестак организаија, а 2004. појавила се и група ТИНА са својом мрежом организација. Татјана Николић из Центра за девојке истиче да је, с обзиром на чињеницу да је реч о организованом криминалу за његово сузбијање најважње координисано деловање.

"На нивоу државе 2004. организована је служба за координисано деловање, а 2012. године формиран је Центар за заштиту жртава трговине људима, и сада смо сви у овој борби", каже Николић и напомиње да се до скоро државне институције нису довољно ослањале на НВО, али да је сада невладин сектор све више присутан.

Она истиче даје улога невладиних организација у борби против трговине људима веома важна у процесу информисања, едукације и сензибилизације јавности, али и да су оне битан фактор умрежвања против овог кривичног дела.

Центри за социјални рад пре свега су кључени у рад са жртвама трговине и њиховим породицама. У Нишу је 2013. године формирана локална мрежа интерсекторске сарадње у борби против ове комплексне појаве.

Центар за социјални рад је координатор ове сарадње а у њој учествују здравствене институције, правосудни органи, правни факултет, и више невладиних организација са територије града.

"Циљ нам је ефикасно и благовремено збрињавање жртава трговине, као и јасна подела улога и одговорности у поступку превенције и заштите жртава", истиче Јаворка Ранђеловић, помоћница директора Центра за социјални рад у Нишу.