Бешикташ је због Срба црно, а не црвено-бијели!

Први су у Турској, имају само један пораз у сезони, али годинама су у сенци Галате и Фенера. Били су умешани у скандале око намештања, а Билић је сада скоцкао екипу у односу на прошлу сезону.

Фудбал 24.10.2014 | 10:45

Као што је Партизан поред Црвене звезде синоним нашег фудбала, тако је и Бешикташ лична карта турског. Члан светог истанбулског тројства које влада фудбалом у Турској.

Зашто су клупске боје битан детаљ. Вратимо се у 1913. годину. Бешикташ је најстарији клуб од три великана из Истанбула. Основан је 1903. године, Галатасарај је “рођен” две године касније, а Фенербахче још две. Бешикташ је на почетку имао црвено-беле боје и дресове. Али Срби су му променили боје. После пораза Отоманске империје у Првом балканском рату од удружених снага Срба, Црногораца, Бугара и Грка, у Бешикташу су у знак жалости због изгубљених територија и живота одлучили да црвену замене црном бојом.

Осим чињенице да су основани пре Галате и Фенера, не могу да се похвале да су у нечему другом бољи. Од почетка су у били мање успешни и у сенци поменутих ривала. Прво у Истанбулској фудбалској лиги, потом и у Суперлиги Турске. Фенер и Галата данас имају по 19 титула првака Турске, Бешикташ шест мање. Велика разлика је направљена у последње две деценије. Током минулих 20 година су три пута били шампиони. Последњи пут 2009. године, а од тада су освојили само један трофеј у Купу Турске. Мршаво…

Ипак, боравак у сенци највећих ривала није много штетио имиџу клуба. Иако су трећи најпопуларнији клуб (за Галату навија 35 одсто Турака, за Фенер 34, а за Бешикташ 19), њихови навијачи се сматрају за најбучније и најоданије. Атмосфера коју су правили на старом Инону стадиону је нешто невероватно. Тако су Бешикташеви навијачи поставили светски рекорд по буци направљеној на некој фудбалској утакмици. На мечу Лиге шампиона 2007. године против Ливерпула су “нагурали” невероватна 132 децибела и Редси су пали у паклу Инонуа (2:1).

Прошле године су оборили сопствени рекорд на мечу против Генчелрбирлигија када су "галамили" јачином од 141 децибел!

Навијачка група “Џарши” се дуго сматрала најорганизованијом у Турској. Имају антифашистичке, антирасистичке и антисексистичке ставове, а били су осовина која је покренула крваве протесте против премијера Ердогана 2013. године.

Контроверзног премијера Ердогана свакако треба поменути када се прича о Бешикташу. Човек који је заштитник Фенербахчеа и Касимпаше се често помиње као највећи напријатељ Бешикташа. Тако навијачи Бешикташа самтрају Ердогана најодговорињим због недостатка трофеја у последњим годинама.

Данас Бешикташ игра на националном Ататурк стадиону, јер је његов Инону срушен и на истом месту се гради велелепна Водафон Арена на којој ће се фудбал играти од наредне сезоне. Ипак, гостовања Бешикташу се и даље сматрају једним од најтежих у Европи, а навијачи прате Орлове у озбиљном броју и на гостовањима, па се тако вечерас у Хумској очекује око 1.000 присталица из Турске.

Данашњи тим Бешикташа вреди далеко више од Партизановог, али опет је то далеко мање од онога што је потребно да се стане уз раме Фенеру и Галати. Бешикташ има новца, али не као два градска ривала. Зато су прошлог лета и изгубили трку да ангажују Бразилца Дијега који је прво био њихова мета, али је завршио у Фенербахчеу. Слаба је утеха била што су потписали сјајног Гокана Тореа које је и Фенер жарко желео. Појачање лета је био Демба Ба. Сенегалац из Челсија је једна од највећих звезда које су облачиле дрес Бешикташа. Пре њега су многи познати странци играли за Орлове. Поменимо Леса Фердинанда, Данијела Амокачија, Паскала Нуму, Џона Карева, Гутија, Рикарда Кварежму, Уга Алмеиду, а Дел Боске је био тренер… Имали су они и веће планове, желели су Раула, Роналдиња и још неке велике звезде, али су то били нереалне опције.

Тренер Славен Билић је доведен да прекине доминацију Галате и Фенера, али у првој сезони му то није успело. Опет је остао иза Фенера и Галате, освојио треће место, али је због Фенерове суспензије играо квалификације за Лигу шампиона. Разбили су Фајенорд у два меча са укупних 5:2 и у плеј-офу испали од Арсенала, после 0:0 у Истанбулу и минималне победе Тобжија у реваншу. Довољан показатељ њихове снаге.

Сезону у турској Суперлиги су почели добрим партијама на страни и лошим на домаћем терену. Тек у прошлом колу су остварили прву победу пред својим навијачима. Тешко дају, али и још теже примају голове. У шест мечева су дали само осам голова и примили само четири. Пет мечева узастопно су одиграли у интервалу 0-2, тек у прошлом колу против Сиваса су победом од 3:2 први пут у сезони у првенству су постигли више од једног гола на мечу. Али с таквом игром су успели да преузму прву позицију на табели. Има ту и до распореда јер су играли против екипа из доњег дела табеле. Тек треба да одмере снаге са Фенером, Галатом, Трабзоном, Касимпашом... Ипак, импресиван је податак да су 12 одиграних мечева у сезони убележили само један пораз. Онај од Арсенала у Лондону.

Прошлог лета су прилично мењали састав. Захвалили су се Португалцима Мануелу Фернандешу и Угу Алмеиди који су дуго година били осовина тима. Отишао је и Чех Холошко, дочекали су да виде леђа и некада великом бразилском таленту Дентињу, неуспешну шестомесечну авантуру је завршио Џермејн Џонс… Растали су се и и са искусним дефанзивцима Жилијеном Ескидеом и Данијем Нункуом који су се испоставили као промашаји.

Демба Ба и Гокан Торе су највећа и најскупља појачања, пошто су заједно коштали преко десет милиона евра. Када им је Фенер узео Дијега испред носа, окренули су алтернативи. Довели су другог члана Атлетиковог шампионаког тима - Хосеа Сосу. Арентинац са надимком Пирнцеза никада није оправдао огромна очекивања играјући за Бајерн, Наполи, Металист и Атлетико, али је у Бешикташу дочекан као велика звезда. Значајно појачање је десни бек Коринтијанса Рамон Мота.

Што се састава тима тиче, Билић се ослања на турске фудбалере који су дуго година у клубу.

На голу је неприкосновен капитен и легенда клуба Толга Зенгин. Стандардни леви бек је поменути Бразилац Рамон Мота. Изузетно агресиван са надимаком “Гереро” (Ратник) и много опасан у излетима на противничку половину. Штоперски тандем чине искусни Чех Томаш Сивок и Колумбијац Педро Франко. Сивок је осам година у клубу и скок игра му је јачи део. Колумбијац је поуздан у дефанзиви, слабији у скоку, али има сјајну технику и често организује игру.

Билић нема праву замену за десног бека Курутулуша. То може да буде Атиба Хачинсон. Канађанин игра на позицији задњег везног, али је током каријере у ПСВ Ајндховену играо и као десни бек. Уз Зенгина је најстандарднији играч екипе. Видећемо да ли је Билићу потребнији у маневру или крај десне аут-линије. Друга алтернатива је такође дефанзивни везиста Нечип Ујсал. Једна од највећих нада турског фудбала, чији родитељи су имигранти са Косова.

Билић најчешће игра у формацији 4-2-3-1. Дилема је да ли ће Хачинсон или Ујсал играти у вези, али једна од те две позиције је резервисана за Велија Кавлака. Он је типичан “мишић” на средини терена. Неуморан је, стално је у покрету, крпи и затвара рупе настале грешкама саиграча. Лимитиран је у нападу, али је у одбрани често непрелазан.

Испред Кавлака и још једног задњег везног ће играти тројица офанзивнијих саиграча. Лево је Олкај Шахан, Турчин рођен у Диселдорфу који је тренутно можда и најкориснији играч екипе. Сјајно се убацује пред противнички гол. У шест првенствених мечева је постигао четири гола. По правилу су били одлучујући. На десној страни је брзоноги Гокан Торе. Такође “гастарбајтер” из Немачке и типично крило. Нема технику као Шахан, али је због брзине и експлозивности врло тежак за чување.

Између Шахана и Тореа, као спојница са јединим нападачем, највероватније ће деловати најталентованији играч тима - Огузан Озјакуп. Такође, рођен у иностранству (Холандија), почео је у АЗ Алкмарау одакле га је као клинца узео Арсен Венгер и четири године је провео у Арсеналовој академији, али се није изборио за шансу. Типична “дестека”. Играч потеза, ослобађа се чувара једним потезом у пријему лопте, брз је, сјајно дирбла, има осећај и да проигра саиграча и да погоди гол.

И наравно, у шпицу је Демба Ба. О њему вероватно знате све. Летос су га тражили многи европски клубови, али он је изабрао Бешикташ јер су једино они пристали да му изједначе недељну плату из Челсија у висини од 80.000 фунти.

Тренер Славен Билић је био селектор оне младе хрватске репрезентације коју је торпедовао Мирко Вучинич на Маракани, али није водио ту утакмицу због здравствених проблема.