Бешикташ постаје филијала Челсија?!

Плавци тренутно имају 26 позајмљених играча широм Европе, а најбољи од њих би каријеру могли да наставе у Турској.

Доласком Романа Абрамовича, Челси је захваљујући огромним улагањима постао елита европског фудбала. Рус на почетку није жалио пара да угура Плавце међу најјаче клубове Старог континента, али последњих година клуб је почео да развија и дугорочну стартегију довођења младих играча из свих крајева света како не би зависио од Абрамовичевих милиона и куповине прескупих звезда.

Тако су данас Плавци феномен европског фудбала по броју позајмљених фудбалера. Тренутно се 26 Челсијевих играча налази на привременом раду у другим клубовима. Најновија вест гласи да би најбољи од оних који су тренутно прекобројни на Стамфорд Бриџу каријере могли да наставе у Бешикташу.

Енглески и турски клуб су потписали споразум о срадањи која подразумева позајмице фудбалера, заједничку скаутинг мрежу и кооперацији омалдинских школа. У преводу, велики број Челсијевих младих фудбалера би од наредног лета могао да се пресели на позајмицу у Бешикташ.

Неки од Челсијевих најпознатијих фудбалера који тренутно играју на позајмицама су: Торес и Ван Гинкел (Милан), Марин (Фиорентина), Атсу (Евертон), Пјазон (Ајнтрахт), Какута (Рајо Ваљекано), Ромеу (Штутгарт), Мозес (Стоук), Бертранд (Саутемптон), Торган Азар (Борусија Менхенгладбах)...

Проблем представља чињеница да већина клубова који позајме Челсијеве фудбалере не желе или не могу да им плаћају исте зараде које су гарантоване уговором са клубом са Стамфорд Бриџа. Зато Челси издваја знатна средства за плаћање фудбалера који играју у другим клубовима.

Бешикташ је пристао да плаћа све или већи део зарада Челсијевих фудбалера који би дошли у Истанбул на позајмице. Такође, Челси је захтевао и да има већу контролу над начином рада по којем се ти играчи развијају, а лекарске и остале аналитичке службе Плаваца би имале уску сарадњу са стручњацима у Бешикташу и фудбалери би радили по посебним програмима енглеског клуба. Тако би се спремнији и обученији враћали на Стамфорд Бриџ.

Рачуница Бешикташа је да не жели да преплаћује познате европске фудбалере који имају знатно веће захтеве када преговарају са турским клубовима. Новац није проблем за клуб из Истанбула, пошто је птрошлог лета из Челсија у овој клуб стигао Демба Ба, а за разлику од осталих клубова који су тражили Сенегалца, Бешикташ је пристао да му плаћа исту плату коју је имао у Челсију: 80.000 фунти недељно.

Интерес Бешикташа је да са Челсијем талентованим играчима прави резултате и уштеди на скупоценим трансферима познатијих фудбалских имена. Пошто овај клуб не зависи од продаје фудбалера, надају се да ће им разигравање Челсијевих талената донети боље резултатске успехе него што су им донела велика улагања у појачања претходних сезона.

Челсијева омиљена „филијала“ је до сада био Витесе, али Бешикташ је ипак виши ниво и играчи би играли у јачој конкуренцији, евентуално у Лиги шампиона.

Међутим, било би занимљиво како би УЕА реаговала ако би се Челси и Бешикташ нашли у истој групи Лиге шампиона. Симптоматично је да је Витесе крајем прошле сезоне изгубио велики број утакмица и остао без пласмана у Лигу шампиона, па до тог проблема није дошло.

Бешикташ би на тај начин постао најпознатија филијала у европском фудбалу. Ситуација да већи клубови користе мање за разигравање фудбалера је све редовнија пракса у европском фудбалу. Шкотски Инвернес је нека врста филијале за Арсенал, а раније је белгијски Беверен био „филијала“ Тобџија. Ливерпул има тесну сарадњу са Генком, Манчестер Сити је уско повезан са америчким Њујорк Ситијем, аустралијским Мелбурн Хартом и јужноафричким Блек Ејсесом. Манчестер Јунајтед је раније разигравао младе фудбалере у белгијском Антверпену, Јувентус планира да му филијала буде португалски Белененшеш, Интерова испостава је нижелигаш Прато...