Bešiktaš postaje filijala Čelsija?!

Plavci trenutno imaju 26 pozajmljenih igrača širom Evrope, a najbolji od njih bi karijeru mogli da nastave u Turskoj.

Fudbal 21.10.2014 | 13:45

Dolaskom Romana Abramoviča, Čelsi je zahvaljujući ogromnim ulaganjima postao elita evropskog fudbala. Rus na početku nije žalio para da ugura Plavce među najjače klubove Starog kontinenta, ali poslednjih godina klub je počeo da razvija i dugoročnu startegiju dovođenja mladih igrača iz svih krajeva sveta kako ne bi zavisio od Abramovičevih miliona i kupovine preskupih zvezda.

Tako su danas Plavci fenomen evropskog fudbala po broju pozajmljenih fudbalera. Trenutno se 26 Čelsijevih igrača nalazi na privremenom radu u drugim klubovima. Najnovija vest glasi da bi najbolji od onih koji su trenutno prekobrojni na Stamford Bridžu karijere mogli da nastave u Bešiktašu.

Engleski i turski klub su potpisali sporazum o sradanji koja podrazumeva pozajmice fudbalera, zajedničku skauting mrežu i kooperaciji omaldinskih škola. U prevodu, veliki broj Čelsijevih mladih fudbalera bi od narednog leta mogao da se preseli na pozajmicu u Bešiktaš.

Neki od Čelsijevih najpoznatijih fudbalera koji trenutno igraju na pozajmicama su: Tores i Van Ginkel (Milan), Marin (Fiorentina), Atsu (Everton), Pjazon (Ajntraht), Kakuta (Rajo Valjekano), Romeu (Štutgart), Mozes (Stouk), Bertrand (Sautempton), Torgan Azar (Borusija Menhengladbah)...

Problem predstavlja činjenica da većina klubova koji pozajme Čelsijeve fudbalere ne žele ili ne mogu da im plaćaju iste zarade koje su garantovane ugovorom sa klubom sa Stamford Bridža. Zato Čelsi izdvaja znatna sredstva za plaćanje fudbalera koji igraju u drugim klubovima.

Bešiktaš je pristao da plaća sve ili veći deo zarada Čelsijevih fudbalera koji bi došli u Istanbul na pozajmice. Takođe, Čelsi je zahtevao i da ima veću kontrolu nad načinom rada po kojem se ti igrači razvijaju, a lekarske i ostale analitičke službe Plavaca bi imale usku saradnju sa stručnjacima u Bešiktašu i fudbaleri bi radili po posebnim programima engleskog kluba. Tako bi se spremniji i obučeniji vraćali na Stamford Bridž.

Računica Bešiktaša je da ne želi da preplaćuje poznate evropske fudbalere koji imaju znatno veće zahteve kada pregovaraju sa turskim klubovima. Novac nije problem za klub iz Istanbula, pošto je ptrošlog leta iz Čelsija u ovoj klub stigao Demba Ba, a za razliku od ostalih klubova koji su tražili Senegalca, Bešiktaš je pristao da mu plaća istu platu koju je imao u Čelsiju: 80.000 funti nedeljno.

Interes Bešiktaša je da sa Čelsijem talentovanim igračima pravi rezultate i uštedi na skupocenim transferima poznatijih fudbalskih imena. Pošto ovaj klub ne zavisi od prodaje fudbalera, nadaju se da će im razigravanje Čelsijevih talenata doneti bolje rezultatske uspehe nego što su im donela velika ulaganja u pojačanja prethodnih sezona.

Čelsijeva omiljena „filijala“ je do sada bio Vitese, ali Bešiktaš je ipak viši nivo i igrači bi igrali u jačoj konkurenciji, eventualno u Ligi šampiona.

Međutim, bilo bi zanimljivo kako bi UEA reagovala ako bi se Čelsi i Bešiktaš našli u istoj grupi Lige šampiona. Simptomatično je da je Vitese krajem prošle sezone izgubio veliki broj utakmica i ostao bez plasmana u Ligu šampiona, pa do tog problema nije došlo.

Bešiktaš bi na taj način postao najpoznatija filijala u evropskom fudbalu. Situacija da veći klubovi koriste manje za razigravanje fudbalera je sve redovnija praksa u evropskom fudbalu. Škotski Invernes je neka vrsta filijale za Arsenal, a ranije je belgijski Beveren bio „filijala“ Tobdžija. Liverpul ima tesnu saradnju sa Genkom, Mančester Siti je usko povezan sa američkim Njujork Sitijem, australijskim Melburn Hartom i južnoafričkim Blek Ejsesom. Mančester Junajted je ranije razigravao mlade fudbalere u belgijskom Antverpenu, Juventus planira da mu filijala bude portugalski Belenenšeš, Interova ispostava je niželigaš Prato...