Клео: Људи, дерби мора да се добије!

По одласку из Хумске играо је у Кини, Јапану, сада и Бразилу... Али Фејсбук профил миљеника црно-белих и даље краси фотографија у Партизановом дресу.

Далеко од очију, али близу срца! То што је 10.500 километара удаљен од Београда и што су прошле скоро четири године откако је одиграо последњи меч за Партизан не смета Габријелу Клеу да се поистовети са црно-белима и пред 147. вечити дерби пошаље им поруке охрабрења са другог краја света. А да притом у свакој реченици разговора за МОЗЗАРТ Спорт користи заменицу "ми" као да ће у суботу вече он бити на терену стадиона у Хумској 1.

Иако се са њима одавно растао, а у садашњој екипи из Хумске 1 из његове генерације остали само Саша Илић и Војислав Станковић, нападач Атлетико Параненсеа поручује изабраницима Марка Николића да без обзира на бодовну разлику морају да победе највећег ривала. Јер, то од њих захтевају навијачи.
"Све знам, све пратим, јесте да смо четири корака испред Црвене звезде, али дерби мора да се добије", грми из Бразила Габријел Клео и показује да није заборавио значај српске спортске светковине.
"Овде није важно на којој си позицији на табели, победа над највећим ривалом нам је обавеза. Гробари су тако тражили и због њих морамо да се потрудимо дупло више него на претходним утакмицама".

Мада су се времена променила и незахвално је правити поређења, његови наследници у црно-белом дресу су изузетно ефикасни ове сезоне, па их Клео види као могуће јунаке суботњег окршаја.
"Шкулетић и Лазовић стварно одлично функционишу, дају голове, асистирају, доста се троше, раде за екипу. Генерално, ове сезоне играмо ефикасно, на гол више. То ми се допада. Како све знам? Трудим се да пронађем линк на интернету, а уколико ме обавезе спречавају, обавезно погледам најважније детаље меча и за њих двојицу могу слободно да кажем да су момци од којих очекујем да реше дерби".

Не заборавља Клео ни остатак тима.
"Да их не набрајам поименце, јасно је да кад си у Партизану не можеш да будеш лош играч. Разумљиви су падови форме, али квалитет је увек присутан. Е сад, у дербију није довољан само квалитет. Зато бих поручио момцима да трче више, боре снажније. Једноставно, то је рат. А у рату је све дозвољено. Људи, не смемо да изгубимо дерби!"

Клео их је одиграо пет, три у дресу Партизана (све три победе), два у обележјима Црвене звезде (реми и пораз) и кристално му је јасно шта значи меч комшијских ривала. О томе је причао и Бразилцима.
"Недавно су са мном контактирали овдашњи новинари у жељи да им дочарам атмосферу из Београда. Пишу књигу о највећим дербијима света. Кажу да је српски вечити сигурно мећу првих десет. Мада, за мене је можда на једном од прва три места. Ни у Бразилу нема таквог набоја, атмосфере, тензије и среће због победе као у Београду. Разумљиво, свугде постоји ривалитет, али нигде као у Србији нисам видео да цео град, ма комплетна држава, буквално стане кад се игра утакмица. Ту је и традиција дуга дуга више од 60 година. То мора да се поштује".

Баш као што навијачи Партизана цене Бразилца који им се уселио у срца у чувеној августовској ноћи у Бриселу 2010. кад је изборена Лига шампиона, али и девет месеци раније кад је на Маракани у 137. дербију био стрелац одлучујућег поготка.
"Открићу вам једну тајну: тај дерби играо сам повређен! Данима уочи меча болело ме је колено, лекари су саветовали да не играм, међутим, инсистирао сам и тражио од њих да добијем инијекције како бих могао на терен. Говорио сам себи: Играј, дај гол, па се после опорављај. Сећам се да смо на истом сусрету скоро цело полувреме играли са десеторицом после искључења Кнежевића, али победили смо. На сличан начин би и садашња екипа требало да размишља. Кад се чини да си готов – нема предаје!"

На крају разговора за наш портал, Клеверсон Габријел Кордова Клео је сам затражио да се објаве ове његове речи: "Срећно, Партизане! Гробари, нисам вас заборавио! Заједно до победе…"

ГРОБАРИ, ВИДИМО СЕ У НЕКОМ БОЉЕМ ПАРТИЗАНУ

Можда у овом тренутку не делују реално, али Габријел Клео је за МОЗЗАРТ Спорт изговорио речи које ће сваком навијачу црно-белих бити најлепша музика за уши.
"Пре четири године, кад сам одлазио у Гуангџоу, рекао сам да ћу се вратити у Партизан и остајем при том ставу. Мој сан је да последњу сезону у каријери одиграм баш у Хумској 1. Сад сам у Атлетико Параненсу, стадион ми је сат времена вожне удаљен од места где сам рођен, у својој сам земљи, окружен породицом и пријатељима и сад то није реално. Али... Само да се зна, не заборављам време проведено у Србији и решио сам да се вратим у клуб који ме је ласнирао на фудбалску мапу, јер је то мој начин да му се реванширам за све што сам постигао у каријери. Не знам да ли ће ме у Партизану желети и имати реалне могућности да ме доведу, али за неколико сезона надам се да ће и то бити оствариво", прича Клео.

Колико је привржен Парном ваљку види се и по томе што не звничном Фејсбук налогу као профилу фотографију држи ону из Брисела, пред почетак утакмице са Андерлехтом на којој је дао два гола и одвео Партизан у Лигу шампиона.
"Ахахахха... Па то се не мења. То што сам отишао из Партизана не значи да би требало да му окренем леђа. То је мој клуб. Играо сам у међувремену и за Гуангџоу у Кини и Кашиву у Јапану, али фотографију чувам. И не мењам је ни сад у Бразилу".

Бивша деветка црно-белих уверава да одржава контакт са људима блиским Партизану, мада не и са онима из клуба.
"Имам доста пријатеља у Београду, у редовном смо контакту, међутим, са људима унутар клуба нисам се дуго чуо. Не бих да ме неко погрешно схвати, остали смо у добрим односима, али... Све што могу да кажем било би: Гробари, видимо се у неком бољем Партизану".