Играч што 'пошмрка' каријеру!

Већ добро утабан пут од фудбалског и уопште спортског сјаја до наркоманског мрака, повукао је многе за собом. Вим Кифт, члан шампионске генерације Лала из 1988. и „Златна копачка Европе“ касно је ухватио воз за то несрећно путовање, али је повратну карту успео да пазари у последњим тренуцима.

Која имена су вам прва асоцијација на холандски фудбал? Кројф, Ван Бастен, Гулит, Рајкард, Робен… Можемо дуго набрајати фудбалске хероје из земље познате по ветрењачама и кломпама и питање је да ли би икада дошао на ред можда и најзанимљивији од свих - Вим Кифт. Плавокоси шпиц кога се сећају бољи познаваоци најважније споредне ствари на свету.

Некадашњи репрезентативац Холандије познат је пре свега по бизарном голу против Републике Ирске на ЕП 1988. који је његовој репрезентацијии донео пролаз у наредну фазу такмичења. Наравно, тај Еуро је касније и припао Лалама. Кифт се у каријери докопао чак 14 трофеја и увек је био у главној улози где год је играо. У периоду од 1979. до 1983. за матични Ајакс је постигао 69 голова и био „Златна копачка Европе“ 1982. са 32 погодака. Затим се отиснуо пут Апенина, тачније Пизе да би последњу, четврту сезону у Италији одиграо у дресу Торина. Каријеру је завршио у дресу највећег ривала Ајакса, ПСВ-у у којем је такође доминирао (170 утакмица, 89 голова). Ништа није сугерисало на оно што ће се касније дешавати у његовом животу.

Високи плавокоси голгетер, иако је имао фантастичну каријеру, последњих година у домовини је најмање познат по фудбалским достигнућима. По угледу на неке од највећих легенди светског фудбала (Џорџ Бест, Пол Гаскојн, Дијего Марадона, Тони Адамс, Гаринча...) Кифт се препустио раскалашном ноћном животу, алкохолу, наркотицима и лаким женама.

„Увек ми је било нелагодно у друштву великих фудбалера. Иако сам у каријери освојио пуно трофеја. Када бих се нашао поред Ван Бастена, Платинија, Росија, осећао сам се као да не припадам ту. Дрога ми је помогла да превазиђем тај осећај. Све што сам имао потрошио сам на кокаин, алкохол и жене, упао у страшне дугове из којих још увек не знам како да се извучем” пише у аутобиографији Кифт.

Разврат, дрога, алкохол и бордели су све незванични симболи Амстердама и Холандије, а несрећни Кифт је од малена био „на извору“ Да, баш у граду на реци Амстел. Постоји пак једна разлика између Кифта и поменутих „грешника”. Сви они су „полудели” рано у каријерама што је донекле и разумљиво. За разлику од њих, Вим је први пут пробао дрогу са пуне 33 године! Уследило је 19 година наркоманског живота или боље рећи пакла. Оно што су му дрога и алкохол донели јесу растурен брак, пола милиона евра дуга и четворо деце над којима је изгубио старатељство.

„Данас живим са 20 евра у џепу, када бих којим случајем имао 100, бојим се да би искушење било прејако. Не бих могао да одолим да се нашрмчем. Путујем возом и бициклом, немам ни за такси. Држави ћу вратити дуг јер на срећу тренутно радим као стручни консултант на фудбалским утакмицама.”

Наравно, пут до излечења је био дуг и мучан. Клинике за одвикавање од наркотика су му постале друга кућа, а два пута је одустајао од терапије. Међутим, сусрет са једним лекаром га је нагло отрезнио.

„Трећи пут сам отишао на лечење. Представио се као и увек: Добар дан, ја сам Вим Кифт, можда ме познајете. Одговор лекара ме је потпуно заледио: Наравно да знам, ви сте наркоман и треба вам помоћ да оставите наркотике”.

Било је потребно пуно воље и труда како би Кифт поново испливао из проблема у којима је био. Такође су му били неопходни и пријатељи, а већину је, претпостављате, изгубио.

„Фред Рутен, тренер Фејнорда ми је највише помогао. У периоду од 2009. до 2012. запослио ме је да у ПСВ-у радим са талентованим голгетерима, доводио ми безброј клинаца како би ме посао окупирао и тако одвратио мисли од наркотика. Једино сам њему веровао и био потпуно искрен. Фред ме је одвео први пут на лечење. И кад год бих одустао био је ту да ме натера да се вратим својој борби. Бићу му дужник читавог живота.”

Вим је данас „чист”, каже да дуже од годину дана није пробао ни дрогу ни алкохол. Иако још један у низу фантастичних талената који је завршио на стубу срама због наркоманије, некако није обичан пример фудбалера вруће главе који се одао пороцима и проћердао све што је имао. Бити толико посебан, а опет увек у сенци, вероватно није лако.