Срби, не брините! Дик 'пали на гурање'!

У већини случајева када је радио као селектор Холанђанин је лоше започињао квалификације, али би на крају успевао да одведе свој тим на завршнии турнир, па чак и да тамо направи завидан резултат.

Фудбал 17.10.2014 | 15:30

Репрезентација Србије стартовала је у квалификацијама за Европски шампионат разочаравајућим ремијем против Јерменије.

Селектор Дик Адвокат синоћ је по први пут водио Србију у једном званичном мечу, па је за сада избегао баражну паљбу медија, али они обични навијачи крај малих екрана синоћ су му сигурно у негативном контексту помињали име. Неко због увођења Кузмановића после повреде Лазара Марковића, неко због држања Александра Митровића на клупи све до 74. минуту, неко можда због недостатка храбрости и одлуке да скоро читавих деведесет минута петорицу Јермена у задњој линији напада са само једним шпицем, без правог креативца испред три задња везна (Тадић померен на бок), колико смо их имали на од 26. минута...

После тих првих Адвокатових 90 минута намеће се једноставно питаје: Да ли би Србија требало да брине за исход ових квалификација?

Слика и комплетан утисак из Јеревана не остављају никакву дилему, али да видимо како је то Холанђанин почињао у осталим репрезентацијама које је водио и како је на крају завршавао квалификационе мисије.

Дик Адвокат је у тренерске воде ушао још као играч, водећи аматерски ДСВП, да би већ 1984, у својој 37. години био постављен за асистента Ринуса Михелса. Најумнији холандски стручњак свих времена носио је надимак Генерал, тако да су Адвоката убрзо назвали Мали Генерал. Након три године напустио је ту функцију и водио неколико локалних клубова у домовини. И поред запажених резултата медији су га критиковали због дефанзивног стила игре.

Између 1990. и 1992. поново је био помоћник Михелсу, да би након Европског шампионата у Шведској самостално преузео Лале. Почетак, погађате, није био сјајан. Пораз од Италије у пријатељском мечу, а онда и од Норвешке (1:2) на старту квалификација за Светско првенство 1994. Без обзира на то, касније је Холанђане успео да одведе у Сједињене Америчке Државе и тамо догура до четвртфинала, где је испао од Бразила, који ће постати шампиона планете. Тај период његове владавине обележила је и свађа са првом звездом тима Рудом Гулитом (тада је и завршио репрезентативну каријеру) такође због поставке и начина игре у поразу од Енглеске током квалификација.

Свој други мандат на клупи Холандије Адвокат је започео у квалификацијама за Еуро 2004. Овога пута добро је и започео и завршио, али на ЕП се пласирао тек кроз бараж, пошто првака групе Чешку није успео да добије у два наврата (1:1, 1:3). У Португалу на завршном турниру Лале су догурале до полуфинала, међутим, поново је уследио разлаз. Разлог - одређене тактичке замисли селектора.

После Холандије Дик Адвокат је водио у кратком временском периоду још два национала тима. С Уједињеним Арапским Емиратима такође није стартовао најбоље (само 1:1 против Кувајта), док је с Корејцима било доста боље. Прве три утакмице и три победе, међу којима и она пријатељска против Србије.

И са Белгијом у квалификацијама за СП 2010. у Африци Адвокат је резултатски добро кренуо (победа против Естоније код куће 3:2), али је квалификациону групу 5 завршио тек на четвртом месту, иза неприкосновене Шпаније, Босне и Херцеговине и Турске. Можда је тај белгијски тим можда и најсличнији овом нашем, с много потенцијала, али тада још недовољно изграђен. Били су ту Компани, Фертонген, Фермален, Вицел, Азар, Фелаини...

Последњи национални тим који је Адвокат водио пре Србије била је селекција Русије. У мају 2010. потписао је четворогодишњи уговор са Баћушкама за фантастичних 6.000.000 фунти по години. И опет лош старт. Пораз од Словачке 0:1. Ипак, када су ствари дошле на своје мести Холанђанин је успео да освоји прво место у групи и директно одведе Русе на Еуро 2012. године.

А шта ли Орлове чека? Очигледно је да Мали Генерал често пали "на гурку", али вероватно нико не би имао ништа против да тако буде и у нашем случају...