Srbi, ne brinite! Dik 'pali na guranje'!

U većini slučajeva kada je radio kao selektor Holanđanin je loše započinjao kvalifikacije, ali bi na kraju uspevao da odvede svoj tim na završnii turnir, pa čak i da tamo napravi zavidan rezultat.

Fudbal 17.10.2014 | 15:30

Reprezentacija Srbije startovala je u kvalifikacijama za Evropski šampionat razočaravajućim remijem protiv Jermenije.

Selektor Dik Advokat sinoć je po prvi put vodio Srbiju u jednom zvaničnom meču, pa je za sada izbegao baražnu paljbu medija, ali oni obični navijači kraj malih ekrana sinoć su mu sigurno u negativnom kontekstu pominjali ime. Neko zbog uvođenja Kuzmanovića posle povrede Lazara Markovića, neko zbog držanja Aleksandra Mitrovića na klupi sve do 74. minutu, neko možda zbog nedostatka hrabrosti i odluke da skoro čitavih devedeset minuta petoricu Jermena u zadnjoj liniji napada sa samo jednim špicem, bez pravog kreativca ispred tri zadnja vezna (Tadić pomeren na bok), koliko smo ih imali na od 26. minuta...

Posle tih prvih Advokatovih 90 minuta nameće se jednostavno pitaje: Da li bi Srbija trebalo da brine za ishod ovih kvalifikacija?

Slika i kompletan utisak iz Jerevana ne ostavljaju nikakvu dilemu, ali da vidimo kako je to Holanđanin počinjao u ostalim reprezentacijama koje je vodio i kako je na kraju završavao kvalifikacione misije.

Dik Advokat je u trenerske vode ušao još kao igrač, vodeći amaterski DSVP, da bi već 1984, u svojoj 37. godini bio postavljen za asistenta Rinusa Mihelsa. Najumniji holandski stručnjak svih vremena nosio je nadimak General, tako da su Advokata ubrzo nazvali Mali General. Nakon tri godine napustio je tu funkciju i vodio nekoliko lokalnih klubova u domovini. I pored zapaženih rezultata mediji su ga kritikovali zbog defanzivnog stila igre.

Između 1990. i 1992. ponovo je bio pomoćnik Mihelsu, da bi nakon Evropskog šampionata u Švedskoj samostalno preuzeo Lale. Početak, pogađate, nije bio sjajan. Poraz od Italije u prijateljskom meču, a onda i od Norveške (1:2) na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1994. Bez obzira na to, kasnije je Holanđane uspeo da odvede u Sjedinjene Američke Države i tamo dogura do četvrtfinala, gde je ispao od Brazila, koji će postati šampiona planete. Taj period njegove vladavine obeležila je i svađa sa prvom zvezdom tima Rudom Gulitom (tada je i završio reprezentativnu karijeru) takođe zbog postavke i načina igre u porazu od Engleske tokom kvalifikacija.

Svoj drugi mandat na klupi Holandije Advokat je započeo u kvalifikacijama za Euro 2004. Ovoga puta dobro je i započeo i završio, ali na EP se plasirao tek kroz baraž, pošto prvaka grupe Češku nije uspeo da dobije u dva navrata (1:1, 1:3). U Portugalu na završnom turniru Lale su dogurale do polufinala, međutim, ponovo je usledio razlaz. Razlog - određene taktičke zamisli selektora.

Posle Holandije Dik Advokat je vodio u kratkom vremenskom periodu još dva nacionala tima. S Ujedinjenim Arapskim Emiratima takođe nije startovao najbolje (samo 1:1 protiv Kuvajta), dok je s Korejcima bilo dosta bolje. Prve tri utakmice i tri pobede, među kojima i ona prijateljska protiv Srbije.

I sa Belgijom u kvalifikacijama za SP 2010. u Africi Advokat je rezultatski dobro krenuo (pobeda protiv Estonije kod kuće 3:2), ali je kvalifikacionu grupu 5 završio tek na četvrtom mestu, iza neprikosnovene Španije, Bosne i Hercegovine i Turske. Možda je taj belgijski tim možda i najsličniji ovom našem, s mnogo potencijala, ali tada još nedovoljno izgrađen. Bili su tu Kompani, Fertongen, Fermalen, Vicel, Azar, Felaini...

Poslednji nacionalni tim koji je Advokat vodio pre Srbije bila je selekcija Rusije. U maju 2010. potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Baćuškama za fantastičnih 6.000.000 funti po godini. I opet loš start. Poraz od Slovačke 0:1. Ipak, kada su stvari došle na svoje mesti Holanđanin je uspeo da osvoji prvo mesto u grupi i direktno odvede Ruse na Euro 2012. godine.

A šta li Orlove čeka? Očigledno je da Mali General često pali "na gurku", ali verovatno niko ne bi imao ništa protiv da tako bude i u našem slučaju...