Најјача српска карика - Владимир Стојковић!

Голман репрезентације Србије у Јеревану одбранио десети пенал у каријери. А то мора да се цени.

Фудбал 17.10.2014 | 14:45

Шта год ко мислио о њему, срећом па репрезентација Србије има – Владимира Стојковића! Да је чува и кад је изгубљена. Првотимац Макабија из Хаифе је пре четири лета разбуктао навијачке страсти у нашој држави, али је вечерас још једном доказао да би у оцени његових голманских квалитета сви морали да се ујединимо.

Јер, одбрана пенала у Јерменији, још један „скинути“ зицер и сигурност којом је одскакао од бледила тима Дика Адвоката довољна су потврда утиску да је бивши голман Црвене звезде и Партизана у овом тренутку, уз Матића и Банета Ивановића, једини који одскаче на почетку квалификација за Европско првенство. И врло могуће једини фудбалер у поседња два квалификациона циклуса чија форма је константна. А уз Драгослава Јеврића сигурно најбољи голман кога је репрезентација имала у последње две деценије, кога је Владимир Петровић Пижон морао да зове под заставу таман и после Ђенове, а Синиша Михајловић - да је био мало мудрији - да обавезно стави међу стартере на Максимиру. Да не помињемо да је одавно надмашио Краља, Коцића или такве експерименте међу стативама државног тима какви су били Радаковић и Илић.

Детаљ из 83. минута меча у Јеревану илуструје менталну чврстину Владимир Стојковића и представља изванредан подсетник његовог специјалитета из голманског опуса. Ово му је био чак десети одбрањени пенал у каријери, што на клупском, што на репрезенативном плану и уколико овако настави могао би да угрози рекорд Самира Хандановића.

А то мора да се цени!

Не рачунајући млађе категорије, све је почело у дресу Земуна кад је 2005. на Маракани у лигашком сусрету са његовим каснијим клубом Црвеном звездом био успешнији од Марка Пантелића.

Његово мајсторсто наставило се одмах по преласку у табор црврно-белих, на сусрету Лиге УЕФА 2005. Наспрам Стојковића стајао је Антонио Касано. Несташни дечко италијанског фудбала је шмекерски поткачио лопту, а Владимир показао да може да промене првобитну одлуку да се баци на страну, па је стигао да ухвати и оно што се чинило немогућим и удахне црвено-белима енергију неопходну за тријумф над Вучицом (3:1).

На наредни одбрањени пенал чекао је три године. На Олимпијским играма у Пекингу ривал је била страшна Аргентина. Резултат 2:0, али меч ће се памтити између осталог и по чињеници да су против наше репрезентације досуђена чак три пенала.
„Сећам се да је Анхел Ди Марија двапут шутирао и да сам му двапут бранио, а поклекао сам тек кад су Аргентиници променили извођача и кад је пуцао Лавеци. Мада, погодио сам и у коју ће страну он да шутира“, говорио је својевремено Стојковић.

Најупечатљивији пенал Владимир Велики одбранио је у Јужној Африци. И то у утакмици коју памтимо као прву победу над Немцима после 43 године. При резултату 1:0 одбранио је ударац Лукаса Подолског и сачувао вођство настало голом Милана Ланета Јовановића.

Процват каријере у голманском смислу Стојковић је доживео у Партизану. Издржао је породичне проблеме и невоље, огроман притисак везан за његов долазак на супротну страну Топчидерског брда и наставио да ради оно што најбоље зна. Да кроти ударце са 11 метара. У дресу са грбом црно-белих учинио је то на изузетно важним европским мечевима: против Арсенала у Лиги шампиона (извођач Андреј Аршавин) и Шкендије у квалификацијама за исто такмичење (Ферхан Хасани).

Али и на чак три сусрета Суперлиге, на коме су му претили Дарио Дамјановић из Јагодине, Бојан Бељић из крагујевачког Радничког, уз напомену да је несавладан био и на вечитом дербију 2011. после шута Евандра Гебела.

Статистика каже да је то чак десет обрањених пенала у каријери, мада им он не придаје значај.
„Није битан пенал, већ психолошка игра, концентрација, осећај, карактерне црте личности, необјашњиве фудбалским терминима. У таквим ситуацијама једино ми је важно да помогнем екипи, а не да скупљам поене за личну промоцију. Не бих да се ствара фама око једне одбране“, причао је Стојковић у време док је био члан Партизана.

А тада је успео чак и ривалима да покаже како се то ради, па је у августу 2012. у убедљивој победи над БСК-ом, на захтев навијача постигао гол из једанаестерца.

Тек да зна Дик Адвокат, ако буде неки пенал у корист Србије у квалификацијама...