Превише за умирање, премало за живот

Светски индекс глади показује димензију такозване скривене глади. У свету више од две милијарде људи не уносе потребне материје храном коју себи могу да приуште. Треба помоäи малим пољопривредницима, кажу стручњаци.

Свијет 17.10.2014 | 08:57
Превише за умирање, премало за живот

Може ли се бити сит и упркос томе гладовати? Могуће је, тврди се у новом Светском индексу глади који су израдили немачка хуманитарна организација за помоћ гладнима Велтхунгерхилфе, ирска организација за помоћ и развој Консерн Ворлдвајд и међународни Институт за прехрамбену и развојну политику.

Светска карта глади

"У свету гладује 800 милиона људи зато што нема довољно хране. Ту је реч о квантитету, уносу калорија“, каже Шенген Фан, директор Института. „Међутим, две милијарде људи гладује, јер не добија довољно храњивих намирница.“ Последице такозване скривене глади су такође смртне, наводи Фан. Потребно је само више времена да једна особа умре од последица недостатка храњивих намирница. 

С новим Светским индексом глади је настала и карта света која показује где су људи посебно погођени глађу и у којим подручјима је најпотребније деловати. Постоје међутим изузеци: за земље као што су Конго, Јужни Судан или Сомалија недостају поуздане бројке како би се реално проценила ситуација. 

Стручњаци Института су прикупили податке различитих организација Уједињених нација из разних земаља и региона. Три индикатора прикривене глади су: неухрањеност у општој популацији, потхрањеност деце и смртност деце. 

При оцени података стручњаци су актуелне бројке упоредили са статистикама из 1990. Свуда, истина, постоји позитиван развој, али је укупан квалитет исхране запостављен последњих година, сматра Волфганг Јаман, генерални секретар немачке организације Велтхунгерхилфе.

„Није важно само повећање продуктивности, дакле производња веће количине намирница, већ и разноликост прехрамбених усева, посебно узгој поврћа, али и повећање, на пример, малих сточарских фарми“, каже Јаман за ДW.

Подршка малим пољопривредницима

Пројекти немачке организације Велтхунгерхилфе и ирске организације Консерн Ворлдвајд показују како се здрава прехрана може обезбедити у пракси. „Екстремно су нам важна три аспекта“, каже Јаман. „То су јачање пољопривреде, побољшање навика у исхрани и пажљиво коришћење природних ресурса.“ 

Постоји још доста могућности вештачког обогаћивања прехрамбених производа – од обогаћивања плодног тла, преко модификованог семена до додавања витамина, на пример витамина А у храни за малу децу, каже Јаман. Међутим, многа технолошка решења није могуће применити на мале пољопривреднике. „Већина произвођача, али и већина оних који гладују су данас мали пољопривредници.“

Више помоћи за сиромашне земље

Пре свега се мора подржати развој пољопривреде у најсиромашнијим земљама. Јаман критички посматра нови извештај Организације за економску сарадњу и развој који се односи на сарадњу на подручју развоја:

"Земље ове организације планирају веће издатке за развојни сектор, али се у том извештају говори о тенденцији подршке за земље у убрзаном економском развоју, земље које добро послују и које су стабилне", наглашава Волфганг Јаман. 

То су, на пример, земље у којима су могуће приватне инвестиције, док земље у којима највише владају глад и сиромаштво нису укључене. За њих је планирана само хуманитарна помоћ.

Коментари / 0

Оставите коментар