Previše za umiranje, premalo za život

Svetski indeks gladi pokazuje dimenziju takozvane skrivene gladi. U svetu više od dve milijarde ljudi ne unose potrebne materije hranom koju sebi mogu da priušte. Treba pomoäi malim poljoprivrednicima, kažu stručnjaci.

Svijet 17.10.2014 | 08:57

Može li se biti sit i uprkos tome gladovati? Moguće je, tvrdi se u novom Svetskom indeksu gladi koji su izradili nemačka humanitarna organizacija za pomoć gladnima Velthungerhilfe, irska organizacija za pomoć i razvoj Konsern Vorldvajd i međunarodni Institut za prehrambenu i razvojnu politiku.

Svetska karta gladi

"U svetu gladuje 800 miliona ljudi zato što nema dovoljno hrane. Tu je reč o kvantitetu, unosu kalorija“, kaže Šengen Fan, direktor Instituta. „Međutim, dve milijarde ljudi gladuje, jer ne dobija dovoljno hranjivih namirnica.“ Posledice takozvane skrivene gladi su takođe smrtne, navodi Fan. Potrebno je samo više vremena da jedna osoba umre od posledica nedostatka hranjivih namirnica. 

S novim Svetskim indeksom gladi je nastala i karta sveta koja pokazuje gde su ljudi posebno pogođeni glađu i u kojim područjima je najpotrebnije delovati. Postoje međutim izuzeci: za zemlje kao što su Kongo, Južni Sudan ili Somalija nedostaju pouzdane brojke kako bi se realno procenila situacija. 

Stručnjaci Instituta su prikupili podatke različitih organizacija Ujedinjenih nacija iz raznih zemalja i regiona. Tri indikatora prikrivene gladi su: neuhranjenost u opštoj populaciji, pothranjenost dece i smrtnost dece. 

Pri oceni podataka stručnjaci su aktuelne brojke uporedili sa statistikama iz 1990. Svuda, istina, postoji pozitivan razvoj, ali je ukupan kvalitet ishrane zapostavljen poslednjih godina, smatra Volfgang Jaman, generalni sekretar nemačke organizacije Velthungerhilfe.

„Nije važno samo povećanje produktivnosti, dakle proizvodnja veće količine namirnica, već i raznolikost prehrambenih useva, posebno uzgoj povrća, ali i povećanje, na primer, malih stočarskih farmi“, kaže Jaman za DW.

Podrška malim poljoprivrednicima

Projekti nemačke organizacije Velthungerhilfe i irske organizacije Konsern Vorldvajd pokazuju kako se zdrava prehrana može obezbediti u praksi. „Ekstremno su nam važna tri aspekta“, kaže Jaman. „To su jačanje poljoprivrede, poboljšanje navika u ishrani i pažljivo korišćenje prirodnih resursa.“ 

Postoji još dosta mogućnosti veštačkog obogaćivanja prehrambenih proizvoda – od obogaćivanja plodnog tla, preko modifikovanog semena do dodavanja vitamina, na primer vitamina A u hrani za malu decu, kaže Jaman. Međutim, mnoga tehnološka rešenja nije moguće primeniti na male poljoprivrednike. „Većina proizvođača, ali i većina onih koji gladuju su danas mali poljoprivrednici.“

Više pomoći za siromašne zemlje

Pre svega se mora podržati razvoj poljoprivrede u najsiromašnijim zemljama. Jaman kritički posmatra novi izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koji se odnosi na saradnju na području razvoja:

"Zemlje ove organizacije planiraju veće izdatke za razvojni sektor, ali se u tom izveštaju govori o tendenciji podrške za zemlje u ubrzanom ekonomskom razvoju, zemlje koje dobro posluju i koje su stabilne", naglašava Volfgang Jaman. 

To su, na primer, zemlje u kojima su moguće privatne investicije, dok zemlje u kojima najviše vladaju glad i siromaštvo nisu uključene. Za njih je planirana samo humanitarna pomoć.