Хоће ли бити промјена на челу СНСД-а!?

Демолирани режим након избора покушава да ухвати даха и на све могуће начине скреће пажњу са реалног краха који су доживјели.

Заиста је интересантно посматрати како се копрцају у сопственом страху, покушававајући га прикрити на све могуће начине.

Осим употребе енормних количина лексилијума и осталих препарата за смирење, стављају сами себи облоге на вреле образе, тако што смјењују лидере опозиције.

И свако мало њихови врло врло „одговорни“ функционери позивају на спасење СДС-а, захтијевајући смјену Младена Босића. Који је, узгред, водећи Савез за промјене руинирао 4/5 Режима и довео Милорада Додика и Жељку Цвијановић на руб нервног слома, јер се и након три дана пребројавања гласова не зна да ли су побиједили или изгубили. Уз то, СДС је остварио раст мандата, а СНСД пад за најмање њих седам-осам.

Интересантно је, на примјер, да СНСД не тражи смјену Младена Иванића чији ПДП није остварио никакав раст, или, пак, смјену Драгана Чавића чији је НДП остао на нивоу збира резултата (из 2010.) странака које га чине.

Добро сад, можда им је то следећа фаза. Научили су да уређују наше животе по сопственом нахођењу у протеклих готово девет година, па их инерција носи.

Интересантно је да нико не потеже одговорност Милорада Додика за губитак СНСД-ове гласачке супстанце и довођење те странке у позицију да буде уцјењивана од много мањих „играча“.

Или, још горе по СНСД, да скупштинску већину за вођење Отаџбине морају тражити преко „Домовине“. Што је све извјесније након три дана бројања гласова. Коалиција „Домовина“, чија је окосница СДА, имаће најмање пет/шест мандата у Народној скупштини РС и врло врло лако се може догодити да буде одлучујући фактор у формирању власти у овом ентитету.

Заиста, да ли ће СДА и „Домовина“ подржати Додикове „напоре“ на отцјепљењу Отаџбине?! Тешко.

Ко познаје Додика одлично зна да ће, у трагању за Котом 42, посегнути за гласовима „Домовине“, под матрицом „О Отаџбини ћу након што се Домовине докопам“, што нас, хипотетички, доводи до ситуације да је Додик својом „политиком“ ставио све српске политичке странке у ситуацију да Отаџбину бране коалирајући са Домовином.

Манимо се хипотетике. Баратајмо ноторним чињеницама, које кажу да СНСД јесте доживио тежак пад и да би неко за то морао одговарати.

То не може бити само Игор Радојичић, који је доживио дебакл у Бањалуци. Његови напори да то демантује су пресмијешни-пореди резултат општих избора из 2014., са локалним из 2012., а то је неупоредиво (изборни апостол Рајко Васић, Томанове хронике 7).

Како не смије да га упореди са оним резултатима из 2010., у односу на које је доживио пад од „само“ 8 посто, за очекивати је да Радојичић свој изборни резултат из 2014. можда упореди са оним који тек слиједи 2018., а који ће бити још слабији него садашњи. Ако СНСД уопште до тада опстане.

Није једини крив ни Мићо Краљевић, јер су криви они који су са њим тикве садили.

И ту опет долазимо до Додика и потребе његове оставке. Који је, узгред, прије и током избора рушио Радојичића преко Зорана Тегелтије и осталих шаторских кловнова.

Додик је у политици преко 25 година, излизан је и добро потрошен, срушио је РС економски, финансијски, привредно, пољопривредно, водопривредно, електропривредно...; почео је опасно да урушава и СНСД, а идолопоклонство његовом лику и недјелу, које је наметнуо као идеологију, поодавно је само одвратна карикатура.

Додик треба поднијети оставку, за добро СНСД-а, како та странка не би завршила на сметљишту, попут своје партије/мајке србијанског ДС-а.

Велико је незадовољство у СНСД-у било и прије избора, што потврђује преко 11.000 чланова те партије, који су одбили да гласају за Цвијановићеву, али и за друге нивое. Након избора, то незадовољство све више поприма размјере епидемије.

Да видимо ко би могао да наслиједи Додика на челу СНСД-а: Патријарх Иринеј не може, јер је у годинама и јер је продао „вјеру за вечеру“. Његов предизборни акт дијељења православног народа на добре и недобре, један је од најсрамнијих потеза у историји Српске Православне Цркве. Пуковник Радовић ми у односу на њега дјелује као прави духовник.

Зато је веома озбиљан кандидат такозвани Владика Григорије - нарцисоидан је, бахат, дрзак, примитивац, склон девијантном понашању, насилан... А и воли паре изнад свега.

Међу озбиљније кандидате за Додиковог наследника ставио бих и Емира Кустурицу, али њега дисквалификује чињеница да пречесто пада са магарца. Гдје год стигне и то право на главушу.

Искрено, волио бих на челу СНСД-а видјети Душанку Мајкић, али она не одговара, јер је професионална, увијек добро припремљена, стабилна, иако помало предраматична.

Николу Шпирића не бих предложио ни за еболу, јер би и њу уништио, па тако га не могу кандидовати ни за челну позицију у СНСД-у.

Остаје ми само један квалитетан приједлог, али прави – то је Рајко Васић Рајкула.

Рајкула све зна – и о изборима и о медијима и о лабудовим мудима и сликарству, графици, дрворезу, дуборезу, странкама, непријатељима (вањским и домаћим), женској нози, црвеној гамади, и о фудбалу и писац је и зајебан је и криминалац није; и Вучића ни за суву шљиву и Србију под шљивом и Тарабић је и ...

Рајко Васић за Побједу Српске.

Блог Слободан Васковиц