Ако хоћете да вам дјеца иду на Харвард, пошаљите их напоље!

Школе које користе учионице на отвореном и друге облике у природи заснованог искуственог образовања, постижу су знатно боље резултате у свим сферама образовања, од друштвених наука, преко умјетности, језика па све до математике.

Занимљивости 11.10.2014 | 09:24

Временски период који је пред нама – јесен и зима – са собом носи низ промена у односу на живот љети: краћи дан усљед зиме, пуно обавеза, превише школе и ваншколских активности. Све ово никако не иде у прилог боравку у природи, нити успјешном и примјењивом учењу. У посљедње време, стручњаци из области учења све више се залажу за зближавање дјеце са природом, а и сам Лоув верује да је најбоље и најуспешније учити напољу. Ево шта о свом искуству каже Лоув:

”Недавно сам се сусрео се са десетак професора биологије Универзитета Северна Каролина (Нортх Царолина Централ Университy). Били су дубоко забринути због драматичног погоршања студентског знања о томе шта је заиста природа, у правом смислу те речи. Теорија им је одлична, ови студенти могу вам све рец́и о прашумама Амазоније, али буквално ништа о биљкама и животињама из места у којима живе.”

Пол Дејтона, истакнути океанограф и професор на Скрипс Институту за Океанографију, оштар је критичар тренда у високом образовању који га све више удаљава од  традиционалне биологије ка молекуларним наукама и биоинжењерингу који може да произведе све што пожели, али у у лабораторији.

Етичка питања тог процеса такође забрињавају Дејтона, али оно што га посебно брине је растуц́е незнање о правој, исконској природи које он стално среће код младих људи .

„За неколико година нец́е бити никога да идентификује неколико главних група морских организама“, рекао ми је он „и волио бих да претерујем, али то је истина.“

Током касније посјете, питао сам га да ли је икада помислио да ангажује ученике оближње средње школе, да их мотивише за студије и уопште подстакне њихово интересовање за природу?

„Покушао сам, насмејао се горко, али је одговор управника једне од школа био: „О, не, ми смо постали толико софистицирани у проучавању природе и науке, да наши ученици не морају више да иду напоље.“

Тај став ме је поразио, али је истинитији него што би ми волели да верујемо.

Године 2010., познати истраживачи са Државног универзитета Орегон, Џон Х. Фалк и Лин Д. Диркинг у часопису „Амерички научник“ утврдили су да постоји све више доказа де се 95 % сазнања о науци и природи стиче ван учионица и кабинета.

Фалк и Диркинг тврде да је добра страна америчког образовног систена то што се пуно знања стекне ван школе на излетима, камповима, у посјетама музејима, библиотекама, зоолошким вртовима, акваријумима, националним парковима , центрима природе, државним и локалним парковима, као и обиласку других мјеста и насеља.  Они додају, да би умјесто повец́ања времена проведеног у школи, било много паметније инвестирати у проширење ваншколских искуства.

Разна истраживања показују значај и утицај времена проведеног у природним срединама на когнитивно мишљење. Извјештај од стране Националног истраживачког савета о учењу у неформалним срединама износи низ доказа који показују да чак и свакодневна искуства, као што је шетња у парку, доприносе знању и интересовању људи за науку и животну средину. Ученици који уче „на лицу места“ обично надмаше своје вршњаке који уче у традиционалним учионицама.

Школе које користе учионице на отвореном и друге облике у природи заснованог искуственог образовања, постижу знатно боље резултате у свим сферама образовања, од друштвених наука, преко умјетности, језика па све до математике.

Дјеца ће много брже и креативније да смисле своје игре у зеленим просторима него на равним игралиштима. И друштвена инклузија, без обзира на пол, расу, класу или интелектуалне способности, лакше се одвија у природним окружењима.

Нека од најпознатијих истраживања долазе из истраживачке лабораторије за истраживања односа људи и животне средине на Универзитету у Илиноису, где су истраживачи открили да деца показују значајно смањење симптома хиперактивности и поремећаја пажње када уче у природи.  Студија која тек треба да буде објављена, спроведена у преко 500 школа у Чикагу, потврдила је да озелењавање школе и околине може бити један од најисплативијих начина да се побољшају знање и оцене ученика на тестовима.

Неки родитељи и наставници вец́ предузимају акције. Удружени чине све да олакшају учење својој дјеци и врате их у природне амбијенте. Расте мрежа волонтера али и професионалаца, наставника и педијатара, који свакодневно раде на поновном повезивању дјеце и њихових породица са природом. Као и на учешћу образовног система у овом процесу и подизању свести о важности наставе у природи.

Тако да, ако желите да ваша деца оду на Харвард, треба да их одмах пошаљете напоље. Није важно да ли је то двориште ваше куће или парк, важно је само да буде природа!

Извор детињарије.цом