Хрватска гради нуклеарку у Ердуту?

Посланик Хрватског демократског савеза Славоније и Барање Боро Грубишић верује да се потајно припрема изградња нове нуклеарне електране у Славонији, у Ердуту.

 

Регион 10.10.2014 | 17:13

"Потпуно сте ме уверили да потајно припремате нуклеарку у Ердуту", рекао је Грубишић посланику владајуће Социјалдемократске партије Драженку Пандеку, током расправе о предлогу стратегије збрињавања радиоактивног и искоришћеног нуклеарног горива.

Градњу нове нуклеарке, и то "баш у Славонији", Грубишић је повезао с градњом складишта од 72 хиљаде кубних метара које, како је казао, премашује хрватске потребе.

“Хрватска, без нуклеарне електране Кршко, произведе тек 58 кубних метара отпада, па би требало 1.400 година да попуни то складиште“, израчунао је Грубишић, запитавши да ли ће Хрватска постати и складиште радиоактивног отпада целе Европе.

Пандек је те тврдње одбацио, навевши да мора да се реши питање збрињавања половине нукеларног отпада ако га Словенци не желе, а осим тога, додао је, закон строго брани увоз било каквог нуклеарног отпада и свака иницијатива те врсте морала би да прође кроз Сабор.

И он је поручио да није заговорник нуклеарке.

"Због одговорности према себи, али и будућим генерацијама с било каквим иницијативама за даље градње нукелеарних електрана морамо бити крајње опрезни и рестриктивни", поручио Пандек.

Према мишљењу независног посланика Дамира Кајина, радиоактивни материјал ће се, највероватније, складиштити у напуштеним и девастираним војним објектима, на геолошки стабилним подручјима, уз границу с БиХ.

“Градња нуклеарке у Славонији била би погрешна одлука, не само из безбедносних, већ из економских разлога. Процене економских стручњака говоре да је исплативо градити нуклеарне електране снаге 10 хиљада мегавата, а ако гледамо укупну инфраструктуру, ми бисмо ту градили колибу, а уложили као за градњу палате", описала је Мирела Холи из Одрживог развоја Хрватске..

Већина заступничких клубова стратегију је видела као корак за решавање проблема који нису решавани 60 година, а као кључно наметнуло се питање одлагалишта нукеларног и сличног отпада.