Трипковић: Можда грешим, али не могу више!

Кошаркаш изјавио да су повреде утицале највише на одлуку да оконча каријеру у 28 години. "Тешко је, али није живот само кошарка".

Кошарка 10.10.2014 | 14:30

Својевремено један од најбољих шутера Европе Урош Трипковић донео је одлуку да прекине каријеру. Вест која је изненадила многе, будући да је "окачио патике о клин" у 28. години.

"Имао сам доста времена да размислим. Тешко је, наравно, ипак је то крај каријере, крај једног поглавља у животу. Али, одлука је морала да се донесе. Да ли је погрешна или није, никада нећемо сазнати. Али, није живот само кошарка", изјавио је за "Спортски журнал" Трипковић.

За 13 година, колико је прошло када је стигао у Партизан, успео је да превали пут којим се ретко иде. Налази се на листи најбољих тројкаша Евролиге (само двојица су одиграла мање утакмица а постигла више тројки), са Партизаном се накупио трофеја (седам титула државног првака и три трофеја АБА лиге), носио је репрезентативни дрес и у њему освајио медаљу...

"Наравно да ми је жао што сам тако рано завршио, што нисам имао бољу каријеру. Чак и играчи са врхунским каријерама увек мисле да је могло боље. Сигурно сам могао много више да направим, али се неке околности нису поклопиле. У суштини, задовољан сам. Не могу да бијем главу око тога шта сам могао да будем да није било повреда. Али, имао сам успешну каријеру, у Партизану гомилу трофеја, сребро са репрезентацијом..."

Повреде су га натерале да се рано пензионише.

"Два пута сам оперисао кук, оперисао и нерв на стопалу. Ломио сам кошчицу на десној руци, имао још гомилу ситних повреда за непуних 27 година, са колико сам се последњи пут оперисао. Доста пехова, али то је саставни део спорта. Можда је требало да све то пробам да умањим превентивним вежбама, можда нисам довољно радио на томе кад сам био клинац. Већина играча почне да размишља о томе са 30 година, а требало би увек".

Урош Трипковић истиче да се неће бавити тренерским послом, али то не значи да једног дана неће опет бити у Партизану и прихватити посао у том клубу, након што је Душко Вујошевић рекао да би волео да се то деси и да је увек пре за личности из спорта у клубу.

"Тренутно немам конкретне планове, чекам мало да се све слегне. Тренерским послом се сигурно нећу бавити, а не бих да форсирам и гурам се на неке позиције. Морам да размислим шта ми је паметно. Лепо је знати да имаш отворена врата. Наравно, неки посао у клубу лакше је обављати људима који су били у систему и који знају како све функционише. Видећу", истакао је Трипковић и додао да ће се у прво време сигурно укључити у рад породичне фирме која се бави производњом уређаја за канцеларијски намештај.

Ипак, оно чиме ће се много више бавити, на срећу свих, је породица.

"Старија ћерка има две године и седам месеци, млађа само пет месеци. Сада могу много више да им пружим. Да немам никога сигурно би много теже пало. Имам огромну подршку породице и пријатеља", рекао је популарни Трипко.