Збрка због рекламација

Ако желите да вратите или замените нешто што сте купили морате да оставите приближно исто података као да ступате у брак, или се разводите. Обе ствари су стресне, као и расправа са продавцем.

Србија је добила нови Закон о заштити потрошача, али то не значи да више нема расправе са продавцима. Један од проблема је можда и то што мало ко има примерак закона у радњи, већином се позивају на сопствене правилнике.

Најчешћи и вероватно највећи проблем јесте када вам траже превише личних података да бисте вратили робу којом сте незадовољни.

"Мањи је проблем цена. Више вас кошта стрес као потрошача као у мом случају, док сам се убеђивала са пословођом у продавници да нема право да добије моје податке. Није била упозната са Законом о заштити података о личности и било би много лакше када би ту био правилник, па да ја њој покажем зашто није у праву и зашто не може да добије моје личне податке", каже Ирина Ивић, незадовољни купац.

Продавци који траже да се попуне обрасци поштују правилник. Незадовољни купци Закон. Шта је јаче?

"Неспоразум је настао јер главни правни акт – Устав Републике Србије даје за право искључиво Закону да уређује прикупљање података о личности. Искључиво Закон, не и подзаконски акт. Укључујући и предметни правилник", рекла је Маја Анокић из Центра потрошача Србије.

Дакле, купац је овог пута заиста у праву. Љутњу због збрке трпе продавци.

"Када људи дођу да рекламирају неки одређени производ, или робу враћају или рекламирају, углавном негодују. Не желе да дају своје личне податке, број личне карте или јединствени матични број", каже Сања Миодраг, продавачица.

Неспоразум на релацији продавац–купац о томе да ли је потребно остављати личне податке када рекламирате неки производ лако би се могао решити ако би продавнице имале правилник у коме пише да то мора. Од свих радњи које смо посетили у једној улици у Београду, само једна га поседује.

Да прикупљају податке јер морају, а не из хира, продавнице би купцима доказале ако би имале правилник као обавезан део инвентара.

Свако физичко лице коме се траже подаци има право да зна у које сврхе се ти подаци траже. Самим тим, И при обавештавању од стране трговаца – потребно је да трговац достави податак у које ће сврхе ти подаци бити тражени. Тако је сам увид можда најбоља варијанта, али у сваком случају трговац је дужан да објасни потрошачу зашто се подаци траже.

Док се не реши правно замешатељство, обе стране су приморане да једна другој верују на реч – продавци да враћена роба није коришћена, а купци да остављени подаци неће бити злоупотребљени. А, тада им више закон и не треба.


Извор: РТС