Шта то и ко чека Србију у Јерменији?

Србија 34, они 50. на свету. Они сви скупа десет милиона евра, Срби 20 пута скупљи. Они без буквално пола тима, Срби са не баш сјајно атмосфером... Да ли ће Србима бити лако у суботу у Јеревану? Хммм...

Фудбал 08.10.2014 | 15:00

Фудбалска репрезентација Јерменије, осим ако се не догоди чудо, неће моћи у суботу од 18 часова по нашем, а 20 по локалном времену, да рачуна не само на најбољег играча те земље, нападача Борусије Дортмунд Хенрика Мхитарјана, већ и на водеће фудбалере у остале две линије тима - дефанзивца Хријара Мкојана (Естегал, Иран) и везисту Араза Озбилиса (Спартак, Русија).

У незавидној ситуацији, у Јеревану су се сетили да имају право на уругвајског нападача јерменског порекла, Маура Гуевгоезијана (Алијанса, Перу), који је претходног викенда дао два гола за свој клуб у Перуу и који би био "од драгоцености" за селектора, тек пензионисаног голмана, Романа Березовскија.

Међутим...

Када је Гуевгоезијан од челника савеза затражио да му плате путне трошкове и обезбеде лет бизнис класом на 20-часовном путовању из Јужне Америке до крајњег истока Европе, добио је негативан одговор, па је и сам послао исти.

"Нећу доћи, јер ме очекује 20 сати лета из Перуа. Тражио сам да ми буде плаћена бизнис класа, како бих могао да се колико-толико одморим током лета, али сам одбијен и то је велико разочарање за мене. Желим да играм за Јерменију. Све што сам тражио за узврат јесте да ми буде плаћен лет", рекао је снажни 28-годишњи центарфор, који има само два наступа за јерменски тим.

Добро је да је тако, јер је ове сезоне постигао већ 15 голова на 28 утакмица за Алијансу.

То је значило да ће Березовски морати да се ослони на Артура Саркисова из Волге, који је на 26 мечева за национални тим постигао четири гола и Едгара Манучарјана из Урала, стрелца осам погодака на 44 наступа за Јерменију.

Тада се и Саркисов повредио, што га чини последњим у низу стартера у тиму Јерменије који неће моћи да игра у суботу. Конкретно, њему се још и дају какве-такве шансе за опоравак...

Шта то значи, конкретно, за нашу репрезентацију, "орлове" и селектора Дика Адвоката? Мач са две оштрице.

Нико не може да каже да Јерменија са овим играчима била једнако неугодан противник нашем тиму. Исто тако, нико не може да тврди да ће Јермени победити сами себе и да је довољно само да се наши играчи појаве на "Вазген Сагрсјан" републичком стадиону, капацитета 14.403 и терена димензија 105x68, идентичних оним у Хумској.

У којој мери ће наш тим бити фаворит у првој утакмици на путу ка Европском првенству 2016. године у Француској, уз подсећање да нисмо били ни на једном ЕУРО турниру још од 2000. године и 1:6 у мечу са Холандијом?

Ако посматрамо ФИФА ранг листу и традицију, требало би да се сматрамо умереним фаворитима, јер... Јермени су тренутно 52. репрезентација света, а у фебруару су били рекордно добро пласирани, 30. Наш тим, с друге стране, дуго већ мота се око 30. позиције, а тренутно заузма 34. место. Мршава предност.

Са Јерменима смо играли три пута до сада, два пута у квалификацијама за ЕУРО 2008 у Аустрији и Швајцарској, када смо их глат победили у Београду (3:0, један од голова на том мечу под вођством Хавијера Клементеа постигао је и повратник међу "орлове" Данко Лазовић), а онда били надиграни и оставили два бода у Јеревану (0:0), који су нам недостајали да у конкуренцији Пољске и Португалије одемо даље.

Потом смо се са Јерменима срели на Кипру, у фебруару 2012. године, док смо после Владимира Петровића Пижона чекали Синишу Михајловића и надиграли смо их 2:0, головима Здравка Кузмановића и Бранислава Ивановића, а под вођством "ведеа" Радована Ћурчића.
Међутим, ако се посматра тржишна вредност и потенцијал две репрезентације, Србија би требало да буде апсолутни фаворит и све осим победе нашег тима на званичном дебију са холандским тренером, морала би да буде катастрофа!

Актуелни састав Јерменије, без горе наведених водећих играча, вреди мање од десет милиона евра. Новци не играју, али могу много да кажу, а кажу да је наш тим 20 пута скупљи од јерменског, иако је Адвокат на изненађење многих елиминисао Адема Љајића, проценио да се Невену Суботићу не игра баш за Србију, а ту су и повређени Душан Баста и Антонио Рукавина, који збирно вреде преко 35 милиона евра.

Подсетимо се да је Србија била убедљиво најскупљи тим на свету који није успео да се квалификује на Светско првенство у Бразилу, на којем наравно није било ни Јерменије. Тај тим, од распада СССР, није отишао ни на једно велико такмичење, а у 2014. години има скор од једне победе, над скромним Уједињеним Арапским Емиратима (3:4) и пет пораза од Русије (2:0), Алжира (3:1), Немачке (6:1), Летоније (2:0) и Данске (2:1). Тај меч са Данцима у Копенхагену био је такмичарски.

Ми?

Под Адвокатовим вођством одиграли смо 1:1 почетком септембра са Француском у Београду и потом успели да нарушимо атмосферу унутар тима, што је признао и капитен Бранислав Ивановић. Он и заменик капитена Александар Коларов тражили су састанак са председником ФСС Томиславом Караџићем после тог меча, а наводно није било говора само о лошој трави у Хумској (која је потом замењена).

На окупљању "орлова" Ивановић је признао да је имао разговор са касније елиминисаним Љајићем, али не насамо, уз ограду да не одлучује он ко ће играти.

"Да се питам, многе ствари би биле другачије, али се не питам. Можда је и боље што је тако", рекао је Ивановић и те речи недвосмислено су потврдиле да Србија на Кавказ не путује певајући.

Да ли ће наши фудбалери певати или звиждукати по повратку кући, када ће их у року од три дана очекивати окршај са Албанијом у Хумској, у многоме ће зависити од атмосфере која буде креирана у свлачионици и осећаја у грудима који сваки од стартера буде изнео на терен "Саргсјана". Традиционално, ретко када побеђивали смо у "бацк-то-бацк" ситуацијама, када први резултат није био очекиван, сетимо се само викенда од пре две године (Белгија 0:3, Македонија 0:1).

Током квалификација за Светско првенство у Бразилу, Србија је победила на само једном гостовању и то на крају, када је постало јасно да немамо шансе. Добили смо Велс 0:3 у Кардифу. Почели смо ремијем са Шкотском у Глазгову (0:0), а онда редом погубили све утакмице, почев од Македоније у Скопљу (1:0), Хрватске у Загребу (2:0) и Белгије у Бриселу (2:1). Колико год ми били неубедљиви, да не кажемо лоши, на страни, Јермени су били још гори код куће.

Они су у истом циклусу изгубили сваку утакмицу код куће, рачунајући и ону од Малте (0:1). Пре и после тога, надигравали су их Италијани (1:3), Чеси (0:3) и Данци (0:1), а онда... Када су већ били изгубили све шансе за пласман у Бразил, Јермени су дочекали Бугаре, којима су у последње две утакмице квалификација била потребна четири бода за друго место и бараж.

Јерменија је добила сусрет 2:1 и разбуцала комплетан Фудбалски савез Бугарске на ситне комаде.

Зато, опрезно!