Тоти и Буфон у истом клубу?! А могло је...

Капитен Роме познаје Ђиђија дуже од две деценије, признаје да му је то један од ретких пријатеља у фудбалу и каже да је мало недостајало да заједно заиграју у Роми.

Франческо Тоти и Ђианлуиђи Буфон су последњи Мохиканци у Серији А и представници генерације која је италијанску лигу чинила најбољом на свету. Тоти и Буфон су иконе Сеерије А, миљеници навијача и заштитни знакови својих клубова. Иако су у позним годинама и даље су светса класа, па могу да одреде ток меча као што је то Ромин капитен урадио против Манчестер Ситији или као што је то Ђиђи урадио недавно против Аталанте...

Тотијева партија против Ситија је показала да 38-годишњи Римљанин и даље може да игра фудбал на највишем нивоу. Свет се диви Роминој легенди. Један од ретких којима се он диви је његов пријатељ Буфон. И жали што никада нису заиграли у клубу.

„Буфон је један од ретких пријатеља које сам стекао у фудбалу. Почели смо заједно у репрезентацији до 14 година, а завршили освајањем Мундијала 2006. године. Он је сјајна особа, редвно размењујемо поруке, али се ретко виђамо јер не живимо у истом граду. Једино сам разочаран што нисмо заједно играли у клубу. А, мало је недостајало да Ђиђи једном приликом дође у Рому. Био је на корак од преласка“, открио је Тоти у разговору за ТВ станицу Скај.

Колика је популарност Тотија у Италији најбоље говоре следећи примери.
„После утакмице против Манчестер Ситија позвао ме је телефоном премијер Матео Ренци. Када вас позове особа као што је он, мора да вам прија. Слично је било и 2006. године када сам био повређен и лежао у болници, а посетио ме је Берлускони који је тада био премијер Италије. Када су ми рекли да ће СИлвио доћи у посету, мислио сам да ме зезају. Одједном се појавило шест, седам крупних момака и претумбали су целу болницу. Помислио сам: 'дођавола, шта се дешава'. Било је то његово обезбеђење, два сата касније је дошао и он. Лепо смо се испричали. Такве ствари вам дају потврду да сте нешто вредно урадили.“

Франческо Тоти је дебитовао код Вујадина Бошкова, тренирали су многи великани попут Фабија Капела или Марћела Липија, али он издваја двојицу.
„Карло Мацоне и Здењек Земан. Они су имали највећи утицај на моју каријеру. Код Мацонеа сам порастао и од дечака постао човек. А, онда је дошао Земан и наставио... Када сте млад играч и ако немате доброг тренера да вас усмери, можете да пропаднете. Они су знали како треба са мном. Као млад играч желео сам стално да играм. И код сваког тренера сам играо, али они су знали да ме дозирају. Поготово Мацоне. Био ми је као мајка. Тренери су пролазне личности, знају да су пролазни у сваком клубу и зато немају времена да се баве индивидуалцима већ су фокусирани на екипу.“

Иако има 38 година, Тоти би ускоро могао да добије нови уговор. Спекулише се до 2018. године!
„Тако причају... Али, док не потпишем, не желим да прича о томе. Тренутно не видим себе као тренера. Није то за мене. Али, ко зна? Можда се променим када завршим каријеру. Не бих био први, ни последњи који је то урадио. Сада желим само да играм. Уживам у фудбалу и све док имам мотива, не желим да размишљам о другој каријери. Мислим да би ова сезона могла да буде добитна. Већ смо урадили неке добре ствари, али црта се подвлачи на крају сезоне. Постоји она изрека да се коњи гледају тек на крају трке. Тако је и са фудбалом“, рекао је највећи фудбалер у историји Рима.