Toti i Bufon u istom klubu?! A moglo je...

Kapiten Rome poznaje Điđija duže od dve decenije, priznaje da mu je to jedan od retkih prijatelja u fudbalu i kaže da je malo nedostajalo da zajedno zaigraju u Romi.

Frančesko Toti i Đianluiđi Bufon su poslednji Mohikanci u Seriji A i predstavnici generacije koja je italijansku ligu činila najboljom na svetu. Toti i Bufon su ikone Seerije A, miljenici navijača i zaštitni znakovi svojih klubova. Iako su u poznim godinama i dalje su svetsa klasa, pa mogu da odrede tok meča kao što je to Romin kapiten uradio protiv Mančester Sitiji ili kao što je to Điđi uradio nedavno protiv Atalante...

Totijeva partija protiv Sitija je pokazala da 38-godišnji Rimljanin i dalje može da igra fudbal na najvišem nivou. Svet se divi Rominoj legendi. Jedan od retkih kojima se on divi je njegov prijatelj Bufon. I žali što nikada nisu zaigrali u klubu.

„Bufon je jedan od retkih prijatelja koje sam stekao u fudbalu. Počeli smo zajedno u reprezentaciji do 14 godina, a završili osvajanjem Mundijala 2006. godine. On je sjajna osoba, redvno razmenjujemo poruke, ali se retko viđamo jer ne živimo u istom gradu. Jedino sam razočaran što nismo zajedno igrali u klubu. A, malo je nedostajalo da Điđi jednom prilikom dođe u Romu. Bio je na korak od prelaska“, otkrio je Toti u razgovoru za TV stanicu Skaj.

Kolika je popularnost Totija u Italiji najbolje govore sledeći primeri.
„Posle utakmice protiv Mančester Sitija pozvao me je telefonom premijer Mateo Renci. Kada vas pozove osoba kao što je on, mora da vam prija. Slično je bilo i 2006. godine kada sam bio povređen i ležao u bolnici, a posetio me je Berluskoni koji je tada bio premijer Italije. Kada su mi rekli da će SIlvio doći u posetu, mislio sam da me zezaju. Odjednom se pojavilo šest, sedam krupnih momaka i pretumbali su celu bolnicu. Pomislio sam: 'dođavola, šta se dešava'. Bilo je to njegovo obezbeđenje, dva sata kasnije je došao i on. Lepo smo se ispričali. Takve stvari vam daju potvrdu da ste nešto vredno uradili.“

Frančesko Toti je debitovao kod Vujadina Boškova, trenirali su mnogi velikani poput Fabija Kapela ili Marćela Lipija, ali on izdvaja dvojicu.
„Karlo Macone i Zdenjek Zeman. Oni su imali najveći uticaj na moju karijeru. Kod Maconea sam porastao i od dečaka postao čovek. A, onda je došao Zeman i nastavio... Kada ste mlad igrač i ako nemate dobrog trenera da vas usmeri, možete da propadnete. Oni su znali kako treba sa mnom. Kao mlad igrač želeo sam stalno da igram. I kod svakog trenera sam igrao, ali oni su znali da me doziraju. Pogotovo Macone. Bio mi je kao majka. Treneri su prolazne ličnosti, znaju da su prolazni u svakom klubu i zato nemaju vremena da se bave individualcima već su fokusirani na ekipu.“

Iako ima 38 godina, Toti bi uskoro mogao da dobije novi ugovor. Spekuliše se do 2018. godine!
„Tako pričaju... Ali, dok ne potpišem, ne želim da priča o tome. Trenutno ne vidim sebe kao trenera. Nije to za mene. Ali, ko zna? Možda se promenim kada završim karijeru. Ne bih bio prvi, ni poslednji koji je to uradio. Sada želim samo da igram. Uživam u fudbalu i sve dok imam motiva, ne želim da razmišljam o drugoj karijeri. Mislim da bi ova sezona mogla da bude dobitna. Već smo uradili neke dobre stvari, ali crta se podvlači na kraju sezone. Postoji ona izreka da se konji gledaju tek na kraju trke. Tako je i sa fudbalom“, rekao je najveći fudbaler u istoriji Rima.