Сасвим лично о Огњену Тадићу

Знао сам критиковати Огњена Тадића. Оштро, преоштро. Чврсто вјерујући да та критика, ма колико непријатна по њега била, има своју функцију, јер он јесте политичар и треба поднијети и мишљења која му се не допадају. И кориговати се.

Кад год бих га након тога срео, уљудно би се поздравио, понекад смо и расправљали о мојим критикама, људски; сучељавајући аргументе, без вике, фрке, љутње...

Толико у овом тексту о Огњену Тадићу као политичару, сада ћу о Огњену Тадићу, мом пријатељу са Српке радио телевизије, са којим сам четири године заједно радио.

Знам Огњена Тадића још из времена када је био адолесцент, када је са мање од 18 година био новинар Српске радио телевизије, када је бирао најтежа и најопаснија ратишта да са њих извјештава. И извјештавао је одлично.

Млад човјек, пун адреналина, патриотизма, родљубив. Од тих ратних времена сеже и његово пријатељство са Александром Вучићем, садашњим премијером Србије и тадашњим новинаром СРТ-а. На Палама је Вучић провео готово годину дана.

Тај млади Огњен Тадић отишао је по новинарском задатку у тадашњу Републику Српску Крајину. И ту је ухапшен, мимо свих норми ратовања, након чега је као новинар, мимо свих Женевских и осталих конвенција, завршио у једном од најгорих ратних затвора - сплитској Лори.

Тадић је заробљен у јануару 1993. г. у мјесту Пролићи, између Книна и Сиња, заједно са колегом Милованом Пејановићем. Био је кратко у сплитском затвору „Лора“, потом скоро пет мјесеци у сплитском затвору „Билице“, од чега четрдесет и пет дана у самици, док је посљедњих мјесец дана заробљеништва био у затвору у Ливну.
Дуго нисмо знали да ли је уопште жив. Да ли су га ЗЕНГЕ ликвидирале.

Хвала Богу, то се није десило. Након шест мјесеци проведених у најгорим затворима, Тадић  се вратио у Републику Српску и наставио са новинарским послом. Као и прије хапшења и логоровања. Чврст човјек.   

Данас, пуних 19 година након завршетка рата, нашли су се нељуди да Огњена Тадића оптуже да је „врбован док је био у сплитском затвору Лора“. Заиста, колики психопата мораш бити да изговориш или напишеш тако нешто болесно. А управо то написано је у летку који је против Тадића и осталих кандидата опозиционог Савеза за промјене освануо широм Бањалуке 6. октобра.

Јесте изборна кампања и овдје никада није чиста. Кампања је увијек прљава, али зар баш до те мјере да они који желе да задрже власт оваквим болесним оптужбама показују какве су и колике Звијери?! Показују и то се мора имати у виду.

Погледајмо сада ко су ти који оптужују Тадића болесним лажима и неистинама.

Зоран Новаковић Зенга    
Ти у својим редовима држе Зорана Новаковића Зенгу, особу која је као добровољац била  припадник Зенги, по злу чувене постројбе Хрватске војске.
Сви они, од Милорада Додика до Игора Радојичића, бранили су хрватског бојовника када сам открио ту скандалозну чињеницу. Чинили су то свакодневно, систематично и чврсто, лажући о његовој војној прошлости.

А документи Хрватског министарства одбране непобитно су свједочили да је Зоран Новаковић био припадник Зенги. Исти ти, Додик и Радојичић, су Зенгу поставили на позицију са које одлучује о судбини српских бораца, о њиховом смјештају, становима, помоћи. Исти тај Зенга био је годинама шеф изборног штаба СНСД-а у Бањалуци. А у кампањи је и сада.

Они који грозно лажу и кидишу на Огњена Тадића ћуте о усташким симболима јавно презентованим на РТРС-у.

На РТРС-у се Павелић уздизао у небеса као писац у емисији “Људовање”, (коју уређује Веселин Гатало), 7. фебруара ове године: на исти дан када су прије 72. године усташе у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Ратковац, поклале преко 2300 Срба, међу којима је било 551 дијете.

Прољудовао је тада Гатало са својим гостом Предрагом Раосом, једним од учесника Хрватског прољећа 1971. године и потпуно небитним писцем и о Мили Будаку, који је, такође, представљен као врстан књижевник. Речено је и да је објешен, али не и зашто.

Будак је био усташки идеолог. У влади НДХ био је министар вјере и просвете, затим министар иностраних послова, те посланик у Берлину (1941.-43.).

На крају емисије је промовисан усташки грб.

Они који пљују Огњена Тадића ћуте о усташкој застави у Брчком, од прије два дана. И док се у Брчком промовише усташка застава, Додик се залаже за Херцег Босну у БиХ. А зна се да не могу у БиХ постојати и Херцег Босна и Република Српска. Ако има Херцег Босне нема Републике Српске.

Познато је то и Додику, који оваквим ставовима директно напада Уставно уређење БиХ и Републике Српске, што је кажњиво по Кривичном закону, члан 239.

Они који данас лажу о Огњену Тадићу, предали су оригиналну грађу о усташким злочинима над Србима Републици Хрватској. Која никада није признала да је у Јасеновачким логорима смрти убијено стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома, Хрвата антифашиста...

Милорад Додик предао је Јасеновачку грађу 2000. године, која је годину касније уступљена Републици Хрватској.   

Они који данас лажу о Огњену Тадићу сервилни су пред хрватским новинарским „перима“, који о њима пишу панегирике. А они их хеликоптером возе, мимо свих рута, изнад Међугорја.

Дубоко поштујем Међугорје и убијеђен сам да Међугорје јесте истинско светиште.

Али, убијеђен сам и да је најгоре светогрђе изнад Међугорја показивати гордост, осионост, полтронство, тако што ћеш државним хеликоптером и државним новцем било ком новинару/особи показати колико ти је стало да му се додвориш. А Милорад Додик је управо то учинио.

Могао бих набрајати још сатима, али нема потребе за тим.

Огњен Тадић ће ову велику битку сигурно добити и постати предсједник РС.

Након чега ће он и његов рад бити изложени критици и потписника ових редова.

СлободанВасковицБлог