Додик: Помоћи ћу Хрватима да добију своју државу

Уочи општих избора у Босни и Херцеговини који се одржавају 12. октобра, Дарко Худелист, угледни новинар и публицист, боравио је у Републици Српској и два дана пратио из самог средишта политичке моћи, канцеларије предсједника Милорада Додика, финале његове предизборне кампање.

У разговорима с вођом босанских Срба, који већ шеснаест година недодирљиво управља из Бање Луке половицом територија сусједне државе, имао је јединствену прилику из прве руке сазнати конкретне појединости о његовом плану уставног преустроја Босне и Херцеговине који би требао завршити с њезиним распадом.

Додик је Худелисту отворено рекао да ће за остварење својих сепаратистичких намјера понудити савезништво Хрватима у БиХ, упркос томе што је то не само изазов средишњим властима у Сарајеву него је и у супротности са стајалиштима Републике Хрватске и међународне заједнице о будућности државе Бошњака, Срба и Хрвата.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и ја узлетјели смо с хелидрома на бањолучкоме брежуљку Паприковац точно у 17 сати. Дестинације: Љубиње и Требиње - два градића у југоисточној Херцеговини, гдје је те вечери (сриједа, 1. октобар) Додик имао предизборне митинге. У хеликоптеру смо нас двојица били сами: пилот и копилот напријед, а Додик и ја позади. Како је у кабини било врло бучно, комуницирали смо помоћу микрофона и слушалица.

Кад смо, након митинга у Љубињу, сјели назад у хеликоптер и продужили према Требињу, гдје се одржавао други предизборни скуп, у присуству око 4000 људи, на којем је говорио и Емир Кустурица (као Додиков пријатељ), упитао сам предсједника Републике Српске сматра ли заиста да би босанскохерцеговачки Хрвати поновно требали формирати Херцег-Босну коју су имали све до 1994. и потписивања Wасхингтонског споразума. Одговорио је потврдно:

- Да, ја не бих оклијевао да Херцег-Босну подржим. Мислим да је службена политика Републике Хрватске својевремено жртвовала хрватски национални интерес у БиХ, прихватајући ту грешку звану Wасхингтонски споразум. Ја имам позитиван став према Херцег-Босни и не би ми сметало да она и данас постоји. Али да заиста буде република и да заиста има све прерогативе државе - једнако као и Република Српска - јер је нама криво уваљено да се то зове ентитет, што је ријеч која сама по себи не значи ништа, односно која има сасвим друкчије значење од државе.

Федерација БиХ се као ентитет показала нефункционалном и неодрживом, једнако као и оваква Босна и Херцеговина. Једина је на територију БиХ одржива Република Српска - она би већ овога тренутка могла почети са својим самосталним животом. А друга одржива република или држава била би Херцег-Босна - ако би се формирала. А Бошњаци би, опет, имали своју Босну, као своју самосталну републику или државу. Све остало јест пуки експеримент који се показао неуспјешним.

Додик је томе још додао:
- Међутим, питање поновног успостављања Херцег-Босне морају артикулирати сами хрватски политички представници. Мислим да је Хрватска сад у нешто лагоднијој ситуацији јер више није оптерећена уласком у ЕУ и НАТО, па као таква може битно помоћи Хрватима у БиХ. И ја бих то, кажем, подржао. А то што Американци говоре да у БиХ не може постојати тзв. трећи или хрватски ентитет, то не мора ништа значити; тако су говорили и за Југославију, па се она ипак распала. Херцег-Босна и те како може бити реалност. Јер, ако Хрвати њу истински желе, а ако њу онда подржи и Република Српска - онда су Бошњаци, односно муслимани, у свему томе драматична мањина. Наравно, пуно тога овиси и о утицају глобалне заједнице... 
 
Извор: ЗАГРЕБ - Јутарњи лист