Рајко Васић: Болести странке и метастазе у држави и друштву

Болесна Странка не може да оздрави Државу. Болесна Држава не може да роди здраву Странку.

Република Српска 04.10.2014 | 16:35

Болесна Странка никад се не роди у здравој Држави. Али могу заједно да оболе. Што не значи да могу заједно и да се лијече.

Здрава странка у болесној Држави рађа се веома тешко. Најчешће настомак. Тешким потресима. Али веома мали постотак преживи. Веома тешко остају здраве.

Здрава Странка може да лијечи Државу. Али Држава не може да лијечи странке.

Политичке Странке И Држава комбинација су самокопирног папира и спојених посуда.

Штогод пишеш по Странци, копира се на Држави. Штогод улијеш у Странку, појави се на истој висини и у Држави.

Тај механизам није само лабораторијски већ и искуствени, болан и веома ризичан.

Политичка Странка је одговорна за своје понашање према Држави. Јер се та енергија просљеђује и даље, према Нацији. Захвата цијелу НДД Сферу. Држава није одговорна према Политичким Странкама. Држава је ограничени оквир и најчешће је довољно њено постојање. Све остало је ствар унутрашњег садржаја. Држава је рам за слику. Али не може да слика слику. Држава није умјетник. За умјетност су задужени колективитети. Црква. Култура. Индустрија. Војска. Полиција. Политичке странке. Школство. И, дабоме, појединци.

Пошто је вјера, и њен организовани колективитет, старији од Државе, она је изузета од одговорности. Остали, пак, чисти су државни инструменти, помагала, протезе, полуге, и они имају смањену одговорност.

Највећу одговорност за Државу и НДД Сферу имају Политичке странке. Велике Политичке Странке. Побједничке. Странке на власти.

Политичка странка је генератор и трансмисија идеја, људи, концепата, перспектива и потребних практика, што, заједно, Држави и НДД Сфери уопште, даје тијело, садржај, крвоток и живот.

Они који нису на власти, боре се да буду. Зато предлажу боље људе, боље идеје, боља рјешења, боље перспективе. Ако то не чине онда су то лишајеви, инфектоиди, вируси, наметници, шуга.

Бирачи, грађани и јавност су жири и за једне и за друге.

Велика Политичка Странка, обзиром да је национално богатство, и најчешће на власти, има обавезе са којима се није играти.

Све што се догађа унутар Странке, преноси се на Државу и Друштво. Ако странке живе дуже, преноси се и на Нацију.

Ако Странка нема најбољу кадровску селекцију, то ће веома брзо захватити цијело Друштво и Државу. Доћи ће до стања у коме свако може да буде свашта. Коњ може да буде министар а његов Циго да буде Савјетник. Сутрадан ће Савјетник да постане Предсједник нечега.

Ако Странка нема унутрашња правила и процедуре, у Држави неће бити демократије. Ако се у Странци не поштује оно што је написано, у Држави ће настајати све већа разлика између нормативног и стварног. Ако у Странци нема демократских и слободних избора, у организационој мрежи, неће их бити ни у Држави и Друштву. Ако се у Странци Лидер прелидеризује, Држава и Друштво клизе у диктатуру.

Ако се све то састави, Држава је у опасности.

Политичка Странка занијеми. Обневиди и изгуби моћ Става. Умјесто ње говори, види и поставља став, Лидер. Који је рањив као усамљена топола на висоравни.

Проблем је, тада, отишао предубоко. Топола није храст, крхка је а пустила је дубоке жиле. Повратка нема. Странка је остала у подножју и изгубила апетите и оријентире. Одвојила се од људи, идући за Тополом. Људи не воле болести Странке. Оно што немају у породици, у љубави, у раду, у цркви, не желе да имају ни у Странци и Држави.

Неко мора да се врати људима. Више шансе има Странка него Лидер. До Лидера прије стигне вјетрушина или моторка него што он стигне до људи. Дезоријентисана странка такође не налази пут до људи. Или га налази тешком муком, окрњена, огољена, ослабљена.

Држава и Друштво, Демократија и Процедуре, гдје је Демократија Друштво а Процедуре Држава, тада носе ожиљке на дужи рок. И код сваке промјене времена, имају болове у костима, зглобовима и ткиву.

Велика је одговрност оних који граде и организују Политичку Странку. Свака грешка, у једној лоше постављеној цигли, умножава се са растом и развојем. И доводи до слабљења. А Држава и Друштво нису сачињени на модуларном принципу. Замијениш цијели склоп. Грешке се не исправљају нити отклањају. Чак и када Странка пропадне и нестане, требаће велико вријеме и енергија да се исправи странпутица.

Стога је важније ко ти је важан у странци, него ко тије поп, жандарм, отправник возова, шумар, ловочувар, порезник и учитељ.

Мада изгледа нелогично.

Блог Рајко Васиц