Планина која гута људе

Боливијска планина Ћеро Рико била је извор богатства за славну шпанску империју.

Из ње су стотинама година извлачили сребро и цинк, због чега је и зову "Богата планина". Међутим, усљед оронулих ходника и пролаза, планина је током вијекова однијела на хиљаде живота, а данашњи рудари за спас се моле ђаволу, како би живи изашли из рудника.

Један од рудара је и Марко, који је малољетан, али који мора да ради у руднику. Његов посао је да током петосатне смјене изнесе између 30 и 40 товара земље на површину, која се касније прерађује. Ради само ноћу, јер дању мора у школу.

Маркова мама се са своје четворо дјеце преселила у подножје Ћеро Рика након што ју је супруг напустио. Она данас са дјецом живи на самом улазу у рудник, без основних услова за живот. Марко је тај који брине о породици, иако још није пунољетан.

"Наравно да бих желио нешто боље од живота, а не да радим у руднику. Сан ми је да једног дана завршим факултет и постанем адвокат. Али, сада је таква ситуација да моја породица не може да преживи без прихода, а ово је једини начин да их зарадимо", каже Марко.

Данас око 15.000 рудара ради у овој планини смрти, а у насељу подно планине постоји и локално удружење удовица. Оне кажу да мјесечно чак 14 жена остане без мужева. Просјечан животни вијек рудара је 40 година.

Баш попут осталих рудара у руднику, Марко је забринут због нерећа које се дешавају, јер се многи разболијевају од плућних болести због удисања прашине. Он каже да је и његов близак рођак, који је имао тек 20 година, недавно преминуо. Како би смањили ризик од умирања, дјечаци прије уласка у рудник жваћу листове какаоа, јер они наводно прочишћавају плућа.

"То је једноставно тако, они буквално једу прашину, која одлази у плућа и напада их", каже Олга, жена чији је посао да чува опрему рудара на самом улазу у рудник. И њени синови Луис (14) и Карлос (15) раде у руднику. Баш попут Марка, раде ноћу како би дању ишли у школу.

Карлос каже да је имао прилике да се сусретне са још једним злом планине - токсичним гасом који излази из стијена.

"Не можете га осјетити, али изненада осјетите слабост и добијете главобољу. Гас остане у стијенама од експлозије динамита", каже он.

Признаје да је прилично забринут, јер му је једна жена испричала како је њен муж умро од само једног удаха отровног гаса.

Управо због високе смртности међу рударима сви су сујевјерни, а по читавом руднику су распоређене статуе ђаволског божанства Ел Тиа, које наводно чува рударе.

Сваке седмице они приносе нешто Ел Тиу, а то обично буду алкохол и цигарете, а Ел Тио их заузврат чува.

"Ел Тио има рогове, јер је он бог дубина", каже Гровер, Марков газда.

Оно што је шокантно јесте да Марко и Карлос нису најмлађи радници у руднику.

"Најмање десеторо мојих ученика ради у рудницима. То знам јер у школу долазе са жуљевима на рукама, па некад не могу ни да пишу. А, то су све дјеца од осам- девет година, што је страшно", каже Николас Мартинез, учитељ и директор локалне школе.

Према статистичким подацима боливијског омбудсмана за дјецу, најмање 150 дјеце ради у рудницима, од којих већина има 13 и 14 година, док неријетко има и млађих. Међутим, стање на терену је другачије и оно што се зна јесте да само на планини смрти ради око 400 дјеце, којих нема у статистичким подацима.