Отишао је Бобар, бијељински Бато

Изненада, у 59. години живота, преминуо један од најугледнијих становника и привредника Семберије. Помагао и знаном и незнаном.

Република Српска 02.10.2014 | 07:25

 

Патио је са свима који су патили и радовао се туђем успеху као да је његов. Помагао и знаном и незнаном. Зато не чуди што је вест да је изненада умро мр Гаврило Бато Бобар (59) у уторак дубоко и искрено потресла не само његове Семберце већ и људе широм региона.

Бобар је био један од најуспешнијих привредника. Имао је чак 28 предузећа у којима је запошљавао око 1.100 радника.

Његова Компанија „Бобар“ послује у пет држава - БиХ, Македонији, Немачкој, Енглеској и САД.

Водио је концерн, кроз који су успешно пословале фирме у областима осигурања, информисања, банкарства, трговине, саобраћаја, до оних које производе за најпробирљивије купце у Европи и свету, попут фабрике масивних плоча, брикета и ентеријера „БМД“ у Јањи.

Упоредо са пословним успесима које је низао, трудио се и да други осете добробит његовог напретка.

Лозничанин Марко Максимовић сведочио је у уторак да је један од оних који су осетили његову топлину и човекољубље. Наш саговорник прича како му се пре више од десетак година обратио за помоћ, када му је ћеркица била тешко болесна.

„Реци ми само колико још новца недостаје да би дете могло да иде на лечење у иностранство“, рекао ми је тада кратко Гаврило, кога су сви звали Бато и искрено га волели. И то многи, не само његови Семберци”, каже Максимовић.

Оваквих и сличних прича, према речима његовог блиског дугогодишњег пријатеља и сарадника Зорана Милошевића, било је на стотине, и па и на хиљаде.

“Осећао је муку и невољу сваког човека, али се исто тако од срца радовао са сваким оним ко би остварио какав успех”, прича Милошевић.

“Никада се није одвојио од своје бијељинске чаршије, коју је свим срцем волео до последњег даха, желећи да то буде, како је говорио, град над градовима. Никад није заборавио ни пријатеље из детињства, имао је и времена и такта и пажње да стане, поприча, попије пиће и помогне и најугроженијим суграђанима и другим мештанима Семберије. Зато су га сви свим срцем волели, поштовали и ценили".

Његов велики идол био је кнез Иво од Семберије, Бијељинац који је, својевремено, продао сав свој богати иметак како би од Аустроугара откупио главе заробљених Срба из села Доњег Добрића у лозничком крају. Бобар је платио израду рељефа Филипа Вишњића, коју је урадио академски вајар Остоја Горданић Балкански, и даровао га манастиру Тавна, задужбини Немањића из средњег века.

“Уживао сам у сваком тренутку који проведем у манастиру Тавна са дивним архимандритом, оцем Лазаром Кршићем, игуманијом Мартом и сестринством те православне богомоље”, причао је Гаврило Бобар.

“Зато сам одлучио да финансирам изградњу пута до те богомоље, од главне саобраћајнице до манастира, али и друге путеве који до њега воде. Та богомоља је светиња свих нас.

У приватни бизнис кренуо је оснивањем предузећа „Аутосемберија“. Његово пословно царство годинама касније претворило се у компанија „Бобар“, која је постала једна од најбољих у овом делу Европе.
 
Мада је одавно отишао у приватне воде и постао успешан и богат послодавац, остао је, како је волео да каже, „у души искрени левичар“.

“Због тога сам тражио да ме запослени у мојој компанији никад не ословљавају с „газда“, већ ако хоће по „чину у компанији“, речју „председниче“. Тако је код мене увек било и биће у мојој фирми, која је велика породица.”

У ланцу предузећа које је основао и водио је и фирма „Елвако“, једна од ретких успешно приватизованих, која и данас има европски и светски реноме.

“Нећу да учествујем у приватизацијама у фирмама у којима би радници остали без наде”, говорио је Гаврило Бобар у првом кругу приватизације у Републици Српској.

“Нећу да стичем на туђој муци и невољи, јер чврсто стојим на земљи као нормалан човек. На располагању сам радницима предузећа којима се спрема приватизација да им помогнем финансијски да сами купе своја предузећа и да буду и радници и акционари”.

Приликом последњег сусрета са новинаром, пре два месеца, Гаврило Бобар је био на сахрани Мирку Перишићу, свом великом личном и пословном пријатељу, иначе, и градитељу Павловића моста. Перишићева фирма „Зидар“ учествовала је, на својеврстан начин, у развоју компаније „Бобар“. Ту подршку Гаврило никад није заборавио ни Перишићу ни његовој фирми.

“Својевремено су ми долазили неки „типови“ из Бијељине у намери да преко мене практично потопе Батину фирму, која је била у повоју, чему сам се жестоко супроставио”, причао нам је Мирко Перишић, бивши директор лозничког „Зидара“.

“Распитао сам се, код своје сестре, која живи у Бијељини и која је са Батом радила у Социјалистичком савезу, о њему и кад ми је рекла да је изванредан и честит човек, као и његови родитељи Драго и Дара, прихватио сам да радимо за њега зграде на часну реч. Све је поштено платио, а нешто чак можда и преплатио нашем предузећу, о чему постоје многи сведоци и докази”.

Сахрана је данас, а претходиће јој комеморација у бијељинском Центру за културу.

Бобар у политику улази као веома млад. Већ са 14 година изабран је за председника тадашње Социјалистичке омладине. Политичке воде напушта изласком из СКЈ уочи увођења вишепартизма 1989. године.

У политику се вратио, када се као нестраначка личност појавио као кандидат коалиције СНСД и СП, који су га 2008. године кандидовали за начелника општине Бијељина. Тада је освојио 22.327 гласова или око 5.000 мање од свог противкандидата из СДС Миће Мићића.

“Вратио сам се у политику само зато што је то од мене тражио мој пријатељ Милорад Додик, а кад пријатељ нешто тражи, онда нема дилеме”, говорио је тада Бобар, који је потом постао и члан и значајан активиста СНСД.

Он је 2010. године изабран за посланика у Народној скупштини РС и ту дужност је обављао до смрти.

На питање зашто је остао толико везан за Милорада Додика, Бобар је одговорио:

“Милорада волим као брата, јер је од оних посебно данас ретких људи који се радују туђем успеху. Кад год бих му се похвалио да сам направио какав добар посао, обрадовао би се од свег срца.”

Председник Републике Српске Милорад Додик упутио је телеграм саучешћа породици преминулог Гаврила Бобара.

“За моју породицу и мене, Бато ће остати у трајном сећању као добар човек, искрен и поуздан пријатељ. Смрт супруга и оца представља ненадокнадив губитак са којим морамо храбро да се суочимо, а успомене на наше најдраже заувек сачувамо у срцима и мислима”, додаје се у телеграму председника Српске.

Телеграм саучешћа упутила је и председница Владе РС Жељка Цвијановић.

“Са тугом и жалошћу сам примила вест о прераној смрти цењеног пријатеља и сарадника Гаврила Бате Бобара. Искрено саосећам са вама, мада знам да је мало речи које могу ублажити ваш бол. Његовим изненадним одласком највише губите ви, његова породица, али смо дубоко потресени и сви ми, његови пријатељи, колеге и сарадници. У име Владе Републике Српске и у своје име, упућујем вам изразе најдубљег саучешћа”, наводи се у телеграму премијерке Цвијановић.

БИОГРАФИЈА
- Рођен 5. маја 1955. године у Бијељини
- Вишу економску школу завршио у Београду 1978. године
- Факултет за физичко васпитање завршио 1996. године.
- Магистрирао 2000. на Економском факултету у Новом Саду
- Имао је 28 предузећа са 35 делатности
- Запошљавао је око 1.100 радника
- Његова компанија послује у пет држава