Мишковићеви и Ђиласови кадрови воде Додикову кампању; Додик ангажовао и психолога

Бранко Миљуш био је директор београдског “Пресса”, све до доласка Александра Вучића на власт. “Пресс” се тада угасио, а сазнало се да су иза те новине стајали Мирослав Мишковић и Драган Ђилас.

Показало се да је та “успјешна” новина итекако неуспјешна, јер се, без тајкунских пара, није могла одржати на тржишту.

Бранко Миљуш нови посао пронашао је у ИПСОС-у, а та маркетишка агенција га је у марту ове године послала у Бањалуку да својим умијећима помогне Милораду Додику, Жељки Цвијановић и СНСД-у да остваре изборну побједу.

Прецизније, СНСД и Додик су у марту ове године ангажовали ИПСОС да им ради дио изборне кампање. Непознато је одакле се плаћају те услуге, а како ствари стоје, страначки интереси измирују се из буџета РС.

Миљуш је тренутно код Додика, у кабинету предсједника РС, и задужен је за односе са јавношћу, мада се његове име не налази на списку Додикових званичних савјетника. Чини то умјесто Милана Трбојевића, који је са те позиције именован на функцију директора Дирекције на РТРС.

Трбојевић је у Јавни сервис декретом делегиран заједно са Драшком Милиновићем, који је постао генерални директор те куће. Прије тога, Милиновић је био шеф кабинета Жељке Цвијановић, гдје је дошао са позиције шефа кабинета Милорада Додика.

Милиновић и Трбојевић су на челне позиције у РТРС именовани Додиковим декретом, управо у вријеме када је и Миљуш прихајао у Бањалуку.

Током мајских поплава, Миљуш је је био алфа и омега кампање којом се власт прала од сваке одговорности за катаклизму.

Одлучивао је када ће ићи прес конференције и шта ће се рећи на њима. И, наравно, ко ће то рећи.

Миљуш је тако постао неформални шеф Режима за медије, а потпуно је под своју контролу ставио РТРС, који је, након његовог указања, под стопостотном контролом СНСД-а.

Милиновић је канал преко којег дејствује Миљуш.

Миљуш је недавно био и у делегацији Владе РС, приликом посјете Жељке Цвијановић Херцеговини.   

Бранко Миљуш је син Бране Миљуша, кога је, својевремено, предложио бивши предсједник Никола Поплашен за мандатара Владе РС.

Миљуш старији неславно је завршио мандатарење, јер га је Додик тада преко својих медија буквално урнисао, а Поплашен је платио превисоку цијену одбијања да тадашњег (и садашњег) шефа СНСД-а предложи за мандатара.

Високи представник Карлос Вестендорп смијенио је Поплашена са позиције предсједника РС 5. марта 1999. године. Милорад Додик поздравио је смјену Поплашена ријечима:

”Институцију предсједника РС угрожавао је предсједник Никола Поплашен и требало је учинити нешто да се она заштити, а одлука Карлоса Вестендорпа била је добар потез да се то учини”.

Бране Миљуш тада је нестао из Републике Српске, у коју се петнаест година касније вратио његов син, као водећи Додиков ПР агент. Паре и интереси су чудо!

Још је једна ствар врло занимљива: Бранко Миљуш у својим ауторским текстовима није крио презир према припадницима Војске Републике Српске, карактеришући их као “папке и сељаке”. Мора да су га такви ставови препоручили Додику.

Није надомет знати како су његове раније газде, Мишковић и Ђилас, завршили: Први је завршио са оптужницом пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду, а Ђилас на политичкој депонији, тешко поражен и политички понижен од Вучића и његовог СНС-а.
Даље закључке извлачите сами!

Док анализирате, имајте на уму да је Додик за кампању ангажовао и психолога С. Станчић, из Бањалуке. Психолог стално на путовањима прати или Додика или Цвијановићеву, а да ли им је потребан због њих или народа…?!

СлободанВасковицБлог