Колумна: Додиков крајњи циљ је још једна превара бирача у Републици Српској

Врло опасну игру заиграо је Милорад Додик; Игру у којој је улог Република Српска, који он неће презати да потроши, не би ли покушао зауставити драматичан пад свог и рејтинга СНСД-а, што му 12. октобра гарантује убједљив пораз на изборима.

Додик је одувијек био хазардер, политички коцкар, који није презао да заложи/преда чак и јасеновачку грађу о злочинима над Србима током Другог свјетског рата, само да би себи прибавио корист. У овом случају политичку, у бројним другим ситуацијама материјалну.Његов аутократски начин владања Републиком Српском, невиђена отимачина коју је инспирисао, организовао и спровео са бахатом, примитивном тајкунском структуром, морала је довести до сазријевања става међу бирачима да је дошло вријеме за промјене.

То сазријевање истовремено значи да Додик одлази са политичке сцене, а он лично сматра да се тај пут зове Санадеров друм.Зато је заиграо на све или ништа, сијући опасне илузије о отцјепљењу, уз звуке прастарих „хитова“ о референдуму.

Илузије о отцјепљењу, Додик намеће у најгорем могућем политичком тренутку за њих – када се најснажније свјетске силе директно конфронтирају око Украјине/отцјепљења Крима.Референдум у Шкотској, који је завршио на начин да се тај народ опредијелио за останак у Великој Британији, повод му је да поново покуша продати причу о отцјепљењу РС као есенцију соптвене и политике СНСД-а. Једном му је то пошло за руком, али више не успијева, јер се показало да је његов стварни циљ превара бирача, док истинска есенција његове политике јесте приватизација РС и њена предаја у руке примитивне и полуобразоване тајкунске олигархије.Пацификација простора Балкана се сматра једним од дугорочних циљева администрације САД, као и ЕУ.

То представља и највећи заједнички циљ дјеловања САД/ЕУ. Ни Руси неће направити гаф нити отварати нову зону конфротације.Таква политика великих сила, укључујући и Русију, искључује могућност отцјепљења РС од БиХ. Јасно је то и Додику, али му је јасно и да је стигао надомак Санадеровог друма, што га присиљава да злоупотријеби све, угрози и политичку позицију РС, не би ли се спасио.Јасно је Додику и да премијер Србије Александар Вучић снажно игра на фону пацификације ових простора и да је, између осталог, и због таквог политичког става већ двије године најснажнији политичар у региону, којег и Исток и Запад доживљава таквим и према њему се као таквом и односе.

Додик директно угрожава Вучићеву позицију, и чини то свјесно, јер нема директну подршку Београда, као у вријеме Бориса Тадића. Додик покушава упрегнути Вучића и Србију у своја кола, не бирајући средства, а отишао је тако далеко да ће Србију присилити да узврати, како би заштитила сопствене интересе.Да је Додик заиста патриота каквим се представља, никада не би угрозио позицију Србије, нити РС на тако сиров начин, супротстављајући ентитет великим силама, у којима шансе за политичку или било какву другу побједу ни теоретски не постоје.

Да се не лажемо, РС није ни мрва спрам САД, ЕУ или Русије. А покушава се наметнути аксиом да им је равноправна, што је политика директно усмјерена против интереса Републике Српске и српских националних интереса.Да је Додик заиста патриота каквим се представља, никада не би дозволио бјесомучну пљачку РС, већ би је економски ојачавао, развијајући привреду и економију, снажећи народ на сваки могући начин. У таквој ситуацији могло би му се повјеровати да спрема самосталност РС.

Али у амбијенту у којем РС пада испод доње границе сиромаштва, у којој не постоји привреда, у којој је трећина буџета напуњена кредитима, у којој је економија 70 посто у зони сиво, 20 посто у зони црно и десет посто у законски уоквиреној зони, Додикови позиви на референдум и отцјепљење нису ништа друго до изузетно опасан гест. И према РС и према народу. И према Србији, којој таква врста Додиковог авантуризма никако не треба.Његов избор тренутка за промоцију илузије и опсјене о отцјепљењу, само додатно потврђује колико су његови поступци опасни по РС и Србију и колико му је битан лични интерес, без обзира на цијену.Његов позив на отцјепљење РС, објављен је (као ауторски текст у србијанским медијима) истовремено када се он састао са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином и уочи заједничке сједнице Владе РС и Владе Србије (треба се одржати 20.09.).

Овај низ требао би да створи илузију да Додикове позиве на референдум подржавају и Москва и Београд, што је потпуно нетачно. Штавише, Београд се отворено противи таквом гафу, а Москва увијек истиче подршку Дејтону.Наравно, Запад ће искористити Додикове бесмислене и штетне поступке у свом обрачуну са Русијом око Украјине и снажно појачати притиске на Србију, да се помјери из позиције неутралности спрам тог сукоба.РС ће бити на удару због рушења концепта пацификације простора Балкана.

Ионако огромни проблеми и у Србији и у РС ће се додатно усложнити и повећати, а рјешења је већ сада премало, док у равни, у коју Додик својим неразумним поступцима вуче, готово да их неће ни бити.

И све то због прегршт гласова на изборима, који неће Додику донијети побједу.Сагледајмо у детаљу Додиков састанак са Путином.То није био стандардан предсједнички протоколарни пријем, али је био пријем.Постоје протоколарни проблеми пријема неке недржавне администрације у Москви.

Могућ је састанак у неком од кремљанских салона, али не и у Дворани или Кабинету предсједника.Очигледно је пронађен начин заобиласка устаљеног државничког протокола и до кратког сусрета је дошло.Без обзира на све, такав сусрет требало је да буде значајна политичка подршка Русије Републици Српској, али су Додик и његови сарадници учинили све да састанак омаловаже, инсистирајући на тези да је Путин подржао Додика. Уз то, у толикој мјери су изговарали неистине о времену састанка, да је све на крају изгледало карикатурално и језиво смијешно.

Додик и камарила успјели су и Путина увалити у блато сопствене политике, која познаје само лични интерес и ништа изван тога.Уз то, теза да Руси званично подржавају Додика је пренатегнута и нетачна. Примао је Путин и Бориса Тадића, као што сада прима и Тому Николића. Такође, Путин је, својевремено, снажно подржао Слободана Милошевића, а када је овај скинут са власти, без икаквих проблема је угостио његовог наследника Војислава Коштуницу.

Руси знају да су и Србија и РС традиционални пријатељи, без обзира ко био на власти. Данас Додик, сутра Огњен Тадић, њима је потпуно свеједно.Посебан проблем је што Додик није искористио састанак са Путином да затражи од њега да искористи свој утицај и наложи “Њефтегазинкору” и “Зарубежњефту” да РС исплате 150 милиона КМ дажбина, које су дужни по Уговору о приватизацији Нафтне индустрије.

Тај новац је пријеко потребан и да је Додик обезбиједио његову наплату, било би то изврсно. И изванредан потез.

Овако, питање је да ли је тај новац, тих 150 милиона, Додик отписао/поклонио “Зарубежњефту”, што је била цијена лобиста да му обезбиједе састанак са руским предсједником?!

Судећи према оном што је рекао о томе по повратку из Москве, готово је извјесно да јесте!

Додик је управо о дугу “Зарубежњефта” према буџету РС од 150 милиона КМ, говорио по повратку из Москве и његова изјава најбоље свједочи да од тих пара нема ништа.

“Зарубежњефт по основу приватизационог програма треба РС да уплати одређена средства (150 милиона КМ, оп.аут.). Зарубежњефт, који улаже велика инвестициона средства у реконструкцију Рафинерије нафте Брод, предложио је да се да кредитна подршка путем ВТБ банке у комплетном износу задужења које има Зарубежњефт према Републици Српској. Камата која ће се зарачунати, биће зарачуната Зарубежњефту, касније када се технички буде рјешавао тај кредит.

Гаранцију за тај кредит даће Зарубежњефт, а та компанија плаћаће и камату на тај кредит”, казао је Додик.Из његових ријечи јасно је да Зарубежњефт неће вратити дуг од 150 милиона КМ Републици Српској.Умјесто тога, “обезбијеђен” је кредит који ће враћати Република Српска, па тако овај ентитет у пословима са “Зарубежњефтом” губи равно 300 милиона КМ (150 милиона дуга, који неће бити враћен, плус 150 милиона кредита, који ће РС враћати), а Додикова прича о томе да ће “Зарубежњефт” плаћати камате, јесте хладна облога у коју је умотана ова безочна манипулација.

Прескупо су Републику Српску коштале Додикове подмосковске вечери.Пројекте и могућности сарадње са Руском Федерацијом, Додик најављује већ годинама, али они никако да се и десе. Једино су на дјелу шпекулативни послови са Рафинеријом, у којима је из РС извучено 700 милиона КМ.

Ни сада није ништа, ама баш ништа, конкретно донио из Русије.

Сем празне приче о кредитним задужењима, коју прича већ мјесецима.Тако је у воду бачена велика прилика да се искористи састанак са Путином, како би се дошло и до новца који припада РС и до неког значајнијег пројекта.

Бирачи ће то знати казнити.

СлободанВасковицБлог