Да ли шкотски референдум утиче на Балкан?

Док се званични Брисел још не изјашњава по питању референдума о независности Шкотске, из Европске уније пут Западног Балкана стиже јасна порука да за ЕУ постоји само јединствена Босна и Херцеговина.

Са друге стране, европског јединства и даље нема када је у питању косовска независност, преноси њемачки радио Дојче веле.

Иако је несумњиво да би шкотски референдум могао да има значајне импликације на досадашње европске праксе и на сам Лисабонски уговор, Брисел поручује да је то првенствено "унутрашње питање једне земље-чланице" и да ће се о "различитим могућностима и опцијама" разговарати у зависности од исхода гласања.

И док европски званичници редом указују на члан 49. Лисабонског уговора, који говори о томе које земље и под којим условима могу постати чланице Уније, аналитичари упозоравају на недовољну конкретност постојеће европске политике у овој области и на потребу стварања "новог модела" за могући низ отцјепљења територија унутар Европске уније.

Иако изгледа да Брисел у самом тренутку одржавања референдума у Шкотској "плови непознатим водама", постоје и они примјери гдје је Европа потпуно јасна и одређена, наводи њемачки радио.

Тако у Европској комисији кажу да неће бити паралела између референдума о независности Шкотске и "сецесионистичких тенденција у Републици Српској".

"Када говоримо о Западном Балкану, тачније о Републици Српској, ЕУ је ту врло јасна. Више пута смо поновили да у потпуности подржавамо територијални интегритет Босне и Херцеговине као суверене и јединствене земље", каже за Дојче веле Петер Стано, портпарол Европске комисије.

"За нас постоји само једна БиХ, а све идеје и реторика о сецесији и подијели те земље јасно су одбачени од стране ЕУ", наводи он.

Поводом референдума у Шкотској у ЕК понављају да се сви случајеви евентуалних захтјева за отцјепљењем широм Европе морају посматрати кроз специфичан контекст историје и уређења дате земље.

Референдум у Шкотској одржава се на темељима Единбуршког споразума, усаглашеног између владе у Лондону и шкотског парламента, који је потписала сама краљица Елизабета ИИ.

Таквог законског основа нема, рецимо, у случају референдума за независност Каталоније од Шпаније, најављеног за 9. новембар.

Када је пак ријеч о БиХ, европски званичници упозоравају да евентуално отцјепљење ентитета нема ни законско упориште и да би представљало кршење међународног права.

Са друге стране, питање Косова опет има своје специфичности.

"Овдје позиција ЕУ није јединствена. Спољна политика је и даље у домену земаља чланица, а њих пет не признају независност Косова", каже Стано и додаје да то "не мијења ништа када је у питању европска перспектива Косова која је ту".

У Европској комисији кажу да је Унија опредијељена по питању европске будућности како Косова тако и јединствене БиХ и цијелог региона.

Остаје тако да се види да ли ће се земљама Западног Балкана на путу за чланство у ЕУ придружити и евентуални нови кандидати и који ће услови важити за оне са могућм вишегодишњим европским искуством, закључује Дојче веле.