Политичари из Српске воде једну, а према НАТО-у заговарају другу политику

НАТО се у сукоб у бившој Босни и Херцеговини умешао 1992. године када је увео зону забрањеног летења. Ова одлука искључиво је била усмерена против ВиПВО Војске Републике Српске. Такозвана Армија БиХ и ХВО тада нису поседовале војну авијацију. Ово је била прва операција НАТО снага од његовог настајања и носила је назив "Забрањени лет".

Република Српска 18.09.2014 | 07:10

Крајем 1995. године НАТО агресија на Републику Српску је проширена акцијом “Намерна сила" која је имала за циљ да ВРС поклекне под нападима муслиманско-хрватске коалиције.

ВРС је тада контролисала око 75% територије бивше БиХ док је после ове акције проценат пао на око 50%. Нешто мањи проценат, 49%, РС је задржала после Дејтонског мировног споразума којим је озваничена и међународно призната.

Акције НАТО -а су после настављене кроз снаге ИФОР и КФОР, а које су учествовале у убијању, премлаћивању и малтретирању становника Републике Српске.

Повод за последњи напад НАТО снага је била експлозија на пијаци Маркале у Сарајеву 28. августа 1995. године. НАТО је оптужио ВРС за ту акцију и то је послужило као повод за тронедељно бомбардовање српских положаја (од 30.августа до 14. септембра 1995. године). Међутим, по исказима актера тих догађаја, нема потврда да је српска страна крива за догађај на Маркалама.

Тадашњи представник УН Јасуши Акаши је рекао да нема јасних доказа да је граната пала са српских положаја. Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента да не може да се утврди одакле је граната испаљена, а руски пуковник Андреј Демуренко, који је био командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву и учествовао у истрази, изјавио је да су Срби неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад, а што је посведочио и на суђењу првом председнику Републике Српске, Радовану Караџићу.

Треба нагласити да је због напада на РС Стална мисија Руске Федерације при УН-у константно улагала протесте.

Демуренко је истраживао случај "Маркале" на основу анализе коју су направили Французи. Непосредно након гранатирања пијаце у Сарајеву, обишао је и место одакле су наводно гађали српски минобацачи. На површини од стотину метара, где је требало да буде закопан наводни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави.

На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација је бацила 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог "хуманитарног терета" износила је око 10.000 тона.

НАТО је у акцији под називом "Намерна сила" користио радиоактивну муницију, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да "доведе за преговарачки сто". Напади су трајали до 14. септембра.

Присуство НАТО -а у Републици Српској од агресије 1995. године је константно у већем или мањем обиму и о његовом одласку из Републике Српске не постоји никакав датум. НАТО планира да инсталира део НАТО ракетног штита у Републици Српској са којим би се Република Српска ставила на једну од страна у данашњем светском војном поретку.

НАТО шаље војнике из Републике Српске у разне конфликтне зоне света а пред изборе који ће бити одржани у октобру ове године довукли су нове снаге из британског састава, а у циљу, по њиховим речима, обезбеђењу одржавања избора.

На јавности, а нарочито властима у Републици Српској је да овом озбиљном геополитичком питању судбине Републике Српске посвете огромну пажњу и искористе све могуће механизме за одржавање референдума о приступању Републике Српске НАТО -у, да би се народ изјаснио о овом веома важном питању за Републику Српску, а да Република Српска дефинише однос према НАТО-у, као што је Србија заузела став да је неутрална држава.

Са друге стране, јадно је то, што политичари из Републике Српске заговарају једну политику, а са друге стране раде народу иза леђа, а то се огледа у чињеници да сви српски представници у заједничким инстутуцијама раде све по питању уласка Републике Српске у НАТО и то чак и јавно говоре.

 

Извор: Глас Русије