Сваки грађанин у Републици Српској банци дугује 1.782 КМ

Сваки становник Републике Српске је на крају првог полугодишта ове године у просјеку био кредитно задужен 1.782 КМ, што је за 100 КМ више у односу на крај прошле године, потврдили су посљедњи подаци Агенције за банкарство Републике Српске.

Република Српска 16.09.2014 | 09:35

Укупна сума кредитне задужености грађана Републике Српске је на крају првог полугодишта ове године износила 2,44 милијарде КМ и у односу на крај 2013. је била за седам одсто већа.

Ипак, подаци Агенције указују и на то да се грађани Републике Српске нису само све више задуживали, већ да су они који су то могли појачано штедјели.

Тако су укупни депозити грађана Републике Српске, односно штедња и новчане суме које имају на текућим рачунима, на крају јула износили укупно 2,33 милијарде КМ, што је за шест одсто више у односу на крај 2013. године.

Иначе, од укупне суме кредита пласираних становништву у Републици Српској, 1,91 милијарду КМ су пласирале банке из Републике Српске, а 525,7 милиона КМ пословне јединице банака чије је сједиште у ФБиХ.

Из извјештаја ове агенције се јасно види и то да у структури кредита које су лансирале банке из Републике Српске, у укупним кредитима, кредити становништва заузимају другу позицију, и котирају одмах након ставке задужености приватних предузећа.

Грађани се и даље у највећој мјери задужују за општу потрошњу. Тако је у структури кредитних пласмана банака са централом у Републици Српској становништву пласирано убједљиво највише ненамјенских кредита.

На ове кредите отпада 1,32 милијарде КМ, а они су за 13 одсто већи у односу на крај претходне године.

Уједно је занимљиво и то да је износ ненамјенских кредита био дупло већи у односу на стамбене кредите грађана (527,92 милиона КМ).

Радован Бајић, члан Управног одбора Удружења банака БиХ и директор НЛБ Развојне банке, оцијенио је да без обзира на чињеницу да кредитна задуженост расте, за њен раст има још доста простора.

"Наши становници нису ништа мање задужени у односу на регион и сасвим је сигурно да ова ставка по становнику може расти за неколико стотина КМ навише", рекао је Бајић.

Он је објаснио да задуженост не треба посматрати као нешто лоше, јер без новог задуживања нема ни развоја.

"Иза нас је веома тежак дио године када се посматрају ставке приноса, улагања, запошљавања, отварања нове дјелатности. На све њих су утицале и катастрофалне поплаве. Сматрам да се дио кредитног раста сигурно односи и на нове кредите које су људи подигли како би обновили куће и станове након поплава", оцијенио је Бајић.

Када су у питању трендови кретања депозита банака у Републици Српској, Бајић је оцијенио како на њихов раст има утицај околност да се становници тренутно не одлучују да улажу новац.

"Грађани који су купили и реновирали своје станове, изградили куће и ријешили таква битна питања сада се не усуђују инвестирати у нешто, већ због неизвјесне будућности углавном штеде", констатовао је он.

Структура кредитне задужености становништва Републике Српске:

Општа потрошња- 1.239.494

Стамбене потребе- 531.081
Обављање дјелатности- 144.397
Укупно- 1.914.972