Мурић: Загревао сам се и пјевао са Гробарима!

"Не знам да ли сте приметили, али у 'Пиониру', на загревању за утакмицу са Партизаном, певао сам и ја заједно са халом", рекао је нови кошаркаш шампиона Србије по доласку у Београд. Порука за Сашу Павловића.

После неколико месеци најава, Едо Мурић коначно је допутовао у Београд. Као кошаркаш Партизана.

Репрезентативац Словеније потписао је прошле недеље трогодишњи уговор са клубом из Хумске и већ од понедељка увече моћи ће да се стави на располагање новом тренеру - Душку Вујошевићу.

У Београд је дошао у понедељак.

"Поздрав за све, јако сам срећан што сам стигао у Београд. Ја сам Едо, долазим из Словеније, имам 22 године, почео сам да играм у једном мањем клубу у Словенији, после тога сам добио позив Крке, где је био тренер Александар Џикић, то сам прихватио и направио корак даље. Испунио сам свој дечачки сан, прешао сам у Партизан, којег сам пратио цео живот, све његове успехе и јако сам срећан што сам ту... Сви знају да се у Партизану најбоље ради. Сви смо жељни и доказивања и утакмица и мислим да ћемо са радом постићи све, јер онај ко вредно ради добије на крају оно што жели", сажео је своју биографију на почетку разговора пред камером "Спорт нетwорка".

У Новом Месту сарађивао је са Александром Џикићем четири године. Сада мисли да је време за веће изазове.

"Својом игром никад нисам задовољан, увек хоћу да буде боље, зато сам и дошао овде. Мислим да сам за четири сезоне које сам провео у Крки направио максимум. Освојили смо четири титуле, Еврочеленџ, били смо на Ф4 АБА лиги, играли и Еврокуп и мислим да сам све четири године одрадио поштено. Време је да кренем даље", додао је.

Број осам на дресу велика је жеља појачања Партизана, али је имао поруку за претходног власника овог броја - Сашу Павловића.
"Чим сам потписао уговор изразио сам жељу да носим број осам. То ми је доста битно, јер сам читаву своју каријеру имао број осам. Приметио сам да су навијачи због Саше Павловића хтели да остане слободан. Ево ја им сада кажем да ако се Саша врати, ја ћу да му уступим број, знамо да је Саша већ легенда овог клуба и свима поручујем да ако се он врати ја му дајем осмицу. Ако не буде тако, онда бих ја јако волео да је поносно носим".

У изјави за београдске медије, Словенац је открио да је и зимус био на прагу преласка у редове шампиона Србије, али је да је остао у Крки из поштовања према клубу и својој датој речи.

"У децембру сам први пут добио позив Партизана. Некако, одмах кад сам добио то ми је било нешто невероватно. Први део сезоне сам играо добро и хтео сам да пређем у Партизан, али са друге стране сам био капитен Крке, која је хтела да останем у том клубу. Имао сам уговор са њима и не би било поштено да тај њихов захтев одбијем. Хтели су да ме задрже до краја, да завршимо то што смо почели и тако је и било. Контакта са Партизаном је било и после сезоне и пре четири дана смо све заједно ставили на папир и потписали, тако да остајем овде".

Његови нови саиграчи допутовали су из Сарајева, где су претходног викенда учествовали на меморијалном турниру "Мирза Делибашић". Мурић је добро упознат са саставом клуба чији је дрес сањао.

"Цео састав Партизана је млад, тако да сви момци, укључујући мене, су гладни радна и успеха и верујем да ће бити добра сезона. Знамо да ћемо пуно радити, да можемо пуно да радимо. Ако добро радиш, све ти се врати. Тако се надам да ће бити и ове године. Надам се да ћемо пружити добре утакмице и да ће нас што већи број навијача пратити".

Претходних месеци и недеља, навијачи Партизана позивали су га да дође у клуб, па су му честитали потписани уговор. Нису му промакле лепе речи и жеље.

"Хвала свима који су ме пратили, који су ми пожелели срећу. Даћу све да им узвратим добрим играма. Што се тиче Гробара, прошле године смо играли два кола након тога што сам требао да пређем у Партизан, тад се Дуле вратио после неколико кола одсуства због болести и направили смо лепу атмосферу, "Пионир" је био пун пунцат. Кад су почели да певају 25 минута пре утакмице најежио сам се", изјавио је, па открио занимљив детаљ:

"Ако сте приметили, певао сам све те песме иако сам играо за Крку и био сам јако мотивисан. Једва чекам да обучем дрес и да почнемо да играмо. Волим такву атмосферу, такав сам играч. Увек сам као млађи хтео да дођем у 'Пионир' на ту атмосферу, али никад није било времена, јер сам имао и своје утакмице".

За Мурићем је наступ на ФИБА Светском купу у Шпанији, на којем је наступао по 15 минута и постизао у просеку 3,4 поена, уз два скока. Словенија је завршила учешће у осмини финала, поразом од шампиона света - САД.

"Имали смо јако млад тим, ја, Препелич, Омић, Алексеј Николић, Зоран Драгић, имали смо младу генерацију први пут, тренер је узео на себе велику одговорност и довео младу екипу на Светско првенство, али смо се повезали, дошли међу осам најбољих... Имали смо и несрећу јер нисмо погодили задњих осам минута против Литваније, али мислим да смо направили све што смо требали. Жао ми је, желео сам да уђемо у бој за медаље, али имамо још времена, млади смо. Драго ми је да је успело вама, некоме са Балкана и доказали смо да се на Балкану игра најбоља кошарка".

Наравно, није пропустио прилику да на ТВ-у гледа финале Србије и САД. Са чак шесторицом "орлова" сретао се прошле сезоне на теренима АБА лиге.

"Гледао сам са својим пријатељима. Очекивао сам да ће бити утакмица мало ближа, али видели смо јуче да САД све што замисли и направи. Јако ми је жао, јер сам се надао добром финалу, знао сам да Србија има невероватан тим, да су се невероватно повезали и да су се 'дигли' кроз све те важне победе које су имали. Видео сам да верују у себе, али јуче су Американци одиграли најбољу утакмицу на турниру, а када је тако - онда је јако тешко. Сам сам исто то видео. Губили смо седам поена на полувремену, али када су ушли у свој ритам било је немогуће зауставити их. Ипак, честитам им, јер није мала ствар бити други. Драго ми је, како је већ Мута изјавио, да се кошарка вратила кући", додао је насмејани Словенац.