За крај СП: Адиос, амигос!

Завршено је Светско првенство, од кога смо добили много више него што смо очекивали...

Кошарка 15.09.2014 | 19:00

Пре три недеље анализирали смо пораз од Новог Зеланда у Пиониру, избацивање Владимира Мицова и изостављање Луке Митровића. Данас се кошаркашима спрема свечани дочек.

Неискусни селектор сада је решење за наредних "икс" година. Плеј који је годинама радио онако како он сматра да треба, члан је идеалне петорке Мундобаскета и поново "народни херој", као 2009. и 2010. Повредама начети капитен одлази у легенду са два сребра око врата. Енигматични центар заслужио је нови уговор са НБА тимом, остаје само да се види са којим. Крилни играч коме су многи предвиђали да неће ни отићи на СП, враћа се у Београд да игра Евролигу и поведе екипу ка Топ 16 фази. И тако даље...

Права шпанска серија!?

Далеко од тога да је све време било сјајно - мада је неколицина ентузијаста у Гранади и тада певала "Играј и победи и поносно се врати, донеси кући злато што се злати" - али момци су брзо увидели колика је моћ несебичне игре и пожртвовања. Што су више давали у те две категорије, тим је изгледао боље, а њихова лица се све чешће развлачила у осмехе.

На крају су "орлови" други на свету за наредних пет година и, како је на Тwиттеру написао Срђан Динчић, нису их Американци победили толико убедљиво (37 разлике), колико убедљиво су они победили наша очекивања са почетка такмичења - мада многи данас тврде како су "предвидели" баш овакав епилог.

Разбарушени, огромни, музгави Мадрид, био је идеална позорница за такав сценарио. Ово је град у коме можете да видите свакаква чуда, где су људи слободни, срећни и увек у покрету.

Био је довољно близу и довољно приступачан да окупи велики број Срба, да недеља поподне на његовим улицама буде дан када су, на само нама својствен начин, испољени патриотизам, љубав према кошарци као да је опет 2002. и пркошење Америци као да је 1999.

Тренутак је да се сви добро замислимо над потпуно неочекиваним успехом кошаркаша и да га искористимо као личну и колективну мотивацију да од себе направимо нешто боље. Како сејеш, тако и жањеш. Само пркос и понос нису довољни. Потребно је много више од тога.