Увозом млијека држава ће уништити домаћу привреду

У Удружењу мљекара Републике Српске најавили су протесте и блокирање царинских прелаза уколико се у БиХ дозволи увоз високосубвенционисаног млијека.

Босна и Херцеговина 15.09.2014 | 07:03

Субвенција европским фармерима од 110 милиона евра због немогућности извоза у Русију могла би, како кажу, довести велике количине млијека из ЕУ по врло ниским цијенама и тако уништити домаће тржште.

У Босни и Херцеговини су до прије мајских поплава радиле 93 фарме крава. Пет домаћих великих мљекара откупљује од тих фарми 200 милиона литара млијека годишње. Због нередовне исплате подстицаја неки од фармера су преполовили годишњу производњу, те размишљају и о гашењу некад квалитетних фарми за производњу млијека. Додатну нервозу уноси затегнутост односа Европске уније и Русије, јер домаћи произвођачи страхују да би сада бх тржиште могли преплавити европски производи по дампинг цијенама.

У Удружењу мљекара Републике Српске послали су упозорење бх властима да се мора заштити домаћа производња. Уколико се неконтролисани увоз дозволи, власт ће се суочити са бијесом произвођача, поручује предсједник Удружења мљекара Републике Српске Владимир Усорац.

„Ми се бојимо да ће се трговински рат између Европске уније и Русије премјестити на нас тако што ће високосубвенционирана роба доћи у БиХ и осушити домаћу производњу. Ми то не можемо дозволити, јер би настали социјални немири. Ми желимо да упозоримо власт да морају да заштите домаћу производњу, као што штите остале државе – ево, примјер им је Европска унија. Ако држава не буде била у стању да заштити произвођаче, онда ми морамо узети ствари у своје руке, затворити два терминала преко којих се увози роба анималног поријекла и забранити увоз тих роба, док сав остали саобраћај може слободно да се одвија“, каже Усорац.

И мљекари из Федерације Босне и Херцеговине слично размишљају. Мевлудин Икановић из Удружења мљекара Тузланског кантона каже да би власти требале добро да размисле о садашњој ситуацији, те да се нада да неће бити дозвољен увоз већих количина млијека.

„Вјерујте да смо у стању и да подигнемо буну. Нећемо дозволити да се то тако бахато прихвата. Послије свега шта нас је задесило ове године, да се и то појави, били бисмо готови“, наводи Икановић.

Мљекар из Приједора Драган Јањић уложио је све што има у говедарску фарму са које данас годишње према мљекарама оде више од 250.000 литара млијека. Само један дан заустављања испоруке или смањење цијене откупа због увоза из Европске уније могло би, каже, да му уништи двадесетогодишњи рад.

„Они то могу и џабе. Кад дају за 10, 20, 30 фенинга, небитно, могу доћи овдје на тржиште које ће зауставити продају наших домаћих производа. Онда знате шта то значи. Један, два, три дана кад стане откуп, кад стане продаја, мљекаре ... колико је људи повезано у то све, колико је фирми, трговина везано за све то. То је ланац који пуца врло лако“, каже наш саговорник.

Тржиште Босне и Херцеговине никако не може бити замјена европским произвођачима за изгубљено руско тржиште, али постоје одређени ризици да се на домаћем тржишту појави европско млијеко по дампиншким цијенама, сматра експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран. Он је мишљења да такву ситуацију домаће институције врло лако могу спријечити.

„Надлежним органима, када у мјерама утврђивања царинске вриједности, уколико се појаве производи са нереално ниским цијенама, свакако да постоји могућност наплате додатних даџбина, задржавања такве робе и других мјера, тако да мислим да нема неког великог ризика. Они на које би наши мљекари требали бити огорчени јесу они који су одговорни зато што наши производи анималног поријекла не могу бити на тржишту Европске уније, а то су домаће надлежне институције“, објашњава Гавран.

До уласка Хрватске у Европску унију, Босна и Херцеговина је извозила млијеко и млијечне прерађевине у вриједности око 22 милиона евра годишње. Но, због неиспуњавања потребних услова за извоз, количине млијека које се данас извозе, благо би се могле назвати јадним.

Извор: Слободна Европа