Гас, ноћна мора за Европу

Већ се спекулише да би због нових санкција Европске уније Русији и НИС, чији је већински власник "Гаспромњефт", могао имати последице. Док неки оцењују да би то могло успорити започете инвестиције у региону, има и мишљења да се то неће десити, јер се НИС води као српска компанија.

Свијет 13.09.2014 | 13:50

Југоисточна Европа би највише трпела уколико би Русија обуставила испоруку гаса, а већ се разматрају и последице нових санкција које се односе на нафтни сектор. Већина земља региона је од 80 до 100 одсто зависно од руског гаса и нафте.

"Мислим да ће превладати разуман приступ и да неће бити проблема у транспорту гаса кроз Украјину. То је велико питање, које није лако решити и више је политичко", каже председник Светског нафтног савета Јожеф Тот.

Са нафтним компанијама на регионалном тржишту НИС жели већу сарадњу како би се превазишли проблеми конкуренције која долази са Блиског истока, Америке и Русије, али пре свега да би се осигурало редовно снабдевање.

"Главни непријатељ је криза, сви знају за њу и сви причају о томе. А када смо сви нервозни због исте ствари, када имамо заједничког непријатеља, мислим да је потребно више сарадње", сматра генерални директор НИС-а Кирил Кравченко.

Због оваквих кризних ситуација веома је важно имати стратешке резерве гаса, сирове нафте и нафтних деривата.

Чланице Европске уније су обавезне да имају тромесечне резерве, а Србија их још увек нема. Стручњаци предлажу прављење заједничких резерви нафте и гаса.

"Не модел држава по држава већ један јединствен регионални модел обезбеђивања стратешких резерви за овај регион који је мали као потрошач и економски нема потецијале да би могао да испуни све захтеве који се постављају када говоримо о стратешким резервама", каже генерални секретар Националног нафтног комитета Србије, Слободан Соколовић.

Од земаља региона, највећа складишта гаса има Мађарска. Из Владе је најављено да Србија, ако се поремети снабдевање, разматра да закупи додатне количина гаса у Мађарској.