Још само корак од сна!

Само једна победа дели Орлове од невероватног успеха... Не тако дана Србија је у кошаркашком свету имала статус бивше кошаркашке велесиле, која је изгубила свој шампионски пут и само највећи оптимисти помишљали су на то да малој земљи на брдовитом Балкану повере место на самом врху пирамиде.

Данас, српску кошаркашку репрезентацију поново сви гледају с огромним страхопоштовањем, дивљењем и бескрајним одушевљењем... Онако како сваки мајстор предивне игре под обручима и заслужује!

Случајно или не, али непосредно пре почетка четвртфиналног окршаја Орлова и Бразила Палатом спортова могла се чути песма из култног филма "Отписани". Не желимо да улазимо у то да ли је у питању била провокација организатора, али ефекат који је изазвала добро позната мелодија био је више него одличан! У пуленима Салета Ђорђевића прорадио је чувени српски инат, а демонстрациија силе која је виђена у наредних 40 минута игре, односно нешто мање од два сата послала јасну поруку свима - отписани су се вратили! Јачи него што уопште може да се претпостави!

После две мајсторске партије и изврсних рола Теа, Богдана, Радуљице, Бјелице, Крлета, Калине и остатка јуначке чете самопоуздање је достигло небеске висине и подсвесно су се ковали планови како да се скине скалп и свемоћној Шпанији. Ипак, Орловима се жеља није испунила, пошто ће одлучујућу битку за финале водити са ништа мање атрактивним противником - Француском (22.00). Освета се, свакако, спрема!

Актуелни шампион Европе успео је да изађе на крај са 12 суперзвезда Фурије, готово 15.000 навијача у крцатој Палати спортова, судијама и притиском који носи играње четвртфинала Мундобаскета. Показао је класу, већу жељу и заједништво у најтежем могућем моменту, свео љутог ривала на "педесетак и нешто поена", како каже Ненад Крстић и шокирала свет! У полуфинале Француска се пласира тек други пут у историји такмичења! Односно, први још од 1954. године!

Док припреме за највећи меч ове српске генерације још трају, у подсвести се још увек оцртавају слике недавног пораза из групне фазе, када су невиђена судијске грешке, у комбинацији са нашим недостатком искуства и убилачког инстикта, довеле до тријумфа тима Венсана Колеа резултатом 74:73.

Али, Орлови су за релативно кратко време прележали све дечје болести, постали прави борци, мушкарчине, хероји и идоли нације, а успех који је већ сада остварен вредан је златног одличја! Ипак, сигурни смо да се "Срби лудаци" неће задовољити овим.

После мечева доказивања дошло је време да Орлови пронађу унутрашњи мир, разбистре мисли, опусте руку и одиграју утакмицу по свом укусу. Да се заиграју онако како само они умеју, још једном одушеве народ, и са осмехом на лицу разбуцају Французе и постану бесмртни! Дошло је време да се прекине црна серија дуга 12 година и колекцији дода још једна бљештава медаља!

После дана, недеља, па чак и месеци критиковања, деградирања и жаљења, више нико не сумња у ове момке. А и зашто би?

Као што је увек расположени Мирослав Мута Николић поручио после растурања немоћног Бразила:
"Чекај, па зашто се радујемо, ово је нормално!"