Još samo korak od sna!

Samo jedna pobeda deli Orlove od neverovatnog uspeha... Ne tako dana Srbija je u košarkaškom svetu imala status bivše košarkaške velesile, koja je izgubila svoj šampionski put i samo najveći optimisti pomišljali su na to da maloj zemlji na brdovitom Balkanu povere mesto na samom vrhu piramide.

Danas, srpsku košarkašku reprezentaciju ponovo svi gledaju s ogromnim strahopoštovanjem, divljenjem i beskrajnim oduševljenjem... Onako kako svaki majstor predivne igre pod obručima i zaslužuje!

Slučajno ili ne, ali neposredno pre početka četvrtfinalnog okršaja Orlova i Brazila Palatom sportova mogla se čuti pesma iz kultnog filma "Otpisani". Ne želimo da ulazimo u to da li je u pitanju bila provokacija organizatora, ali efekat koji je izazvala dobro poznata melodija bio je više nego odličan! U pulenima Saleta Đorđevića proradio je čuveni srpski inat, a demonstraciija sile koja je viđena u narednih 40 minuta igre, odnosno nešto manje od dva sata poslala jasnu poruku svima - otpisani su se vratili! Jači nego što uopšte može da se pretpostavi!

Posle dve majstorske partije i izvrsnih rola Tea, Bogdana, Raduljice, Bjelice, Krleta, Kaline i ostatka junačke čete samopouzdanje je dostiglo nebeske visine i podsvesno su se kovali planovi kako da se skine skalp i svemoćnoj Španiji. Ipak, Orlovima se želja nije ispunila, pošto će odlučujuću bitku za finale voditi sa ništa manje atraktivnim protivnikom - Francuskom (22.00). Osveta se, svakako, sprema!

Aktuelni šampion Evrope uspeo je da izađe na kraj sa 12 superzvezda Furije, gotovo 15.000 navijača u krcatoj Palati sportova, sudijama i pritiskom koji nosi igranje četvrtfinala Mundobasketa. Pokazao je klasu, veću želju i zajedništvo u najtežem mogućem momentu, sveo ljutog rivala na "pedesetak i nešto poena", kako kaže Nenad Krstić i šokirala svet! U polufinale Francuska se plasira tek drugi put u istoriji takmičenja! Odnosno, prvi još od 1954. godine!

Dok pripreme za najveći meč ove srpske generacije još traju, u podsvesti se još uvek ocrtavaju slike nedavnog poraza iz grupne faze, kada su neviđena sudijske greške, u kombinaciji sa našim nedostatkom iskustva i ubilačkog instikta, dovele do trijumfa tima Vensana Kolea rezultatom 74:73.

Ali, Orlovi su za relativno kratko vreme preležali sve dečje bolesti, postali pravi borci, muškarčine, heroji i idoli nacije, a uspeh koji je već sada ostvaren vredan je zlatnog odličja! Ipak, sigurni smo da se "Srbi ludaci" neće zadovoljiti ovim.

Posle mečeva dokazivanja došlo je vreme da Orlovi pronađu unutrašnji mir, razbistre misli, opuste ruku i odigraju utakmicu po svom ukusu. Da se zaigraju onako kako samo oni umeju, još jednom oduševe narod, i sa osmehom na licu razbucaju Francuze i postanu besmrtni! Došlo je vreme da se prekine crna serija duga 12 godina i kolekciji doda još jedna blještava medalja!

Posle dana, nedelja, pa čak i meseci kritikovanja, degradiranja i žaljenja, više niko ne sumnja u ove momke. A i zašto bi?

Kao što je uvek raspoloženi Miroslav Muta Nikolić poručio posle rasturanja nemoćnog Brazila:
"Čekaj, pa zašto se radujemo, ovo je normalno!"