Сер Алекс крив што Видић не игра за Србију?!

Ники Бат је потврдио и наговестио нешто у шта су многи сумњали... Био је 11. октобар 2011. године. Србија без компаса са успаниченеим адмиралом Пижоном покушава да ухвати последњи талас ка ЕП у Пољској и Украјини. Орлови у последњем колу квалификација гостују оптисаној Словенији у Марибору и само победа им доноси друго место у конкуренцији са Естонијом и пласман у бараж.

Фудбал 12.09.2014 | 10:15

Али, једне очајне квалификације у којима је наша репрезентација изгледала као издуван мундијалски балон после свега што се дешавало на релацији ФСС - Радомир Антић су се завршиле на још очајнији начин. Даре Вршич у надокнади првог полувремена постиже гол “из Аустрије” преко неспретног Јоргачевића за вођство Словеније. Ипак, Србији се у 64. минуту указала фантастична прилика да се врати у живот. Досуђен је пенал за Орлове, а одговорност је на опште изненађење преузео Немања Видић. Први и последњи пут је шутирао пенал за Србију. И промашио! Истина, раније у Звезди и Спартаку је умео да буде прецизан са беле тачке… Ставио је тачку на сан Србије о одласку на ЕП, а убрзо потом све изненадио одлуком да стави тачку и на репрезентативну каријеру.

Речи изговорене те вечери у Марибору никада није порекао и остао је доследан у одлуци да више никада не обуче дрес Орлова. Због чега, због кога и зашто, остало је велика мисетрија. Медијски притисак, лоша атмосфера у екипи, све ружне ствари које су се дешавале око нашег националног тима у то време, повреде, клупска каријера… Много тога се помињало као разлог за Видићево напуштање орловског јата у 30.-ој години каријере.

Причу стару три године, освежавамо због једне данашње изјаве Никија Бата. Некадашњи првотимац Видићевог бившег клуба Манчестер Јунајтеда је такође репрезентативну каријеру закључио раније него што је то било ко очекивао. Ники Бат је Енглеској рекао “збогом” у 29-години, а данас је открио и зашто.
“Алекс Фергусон. Пришао ми је на једном тренингу и рекао да следи пријатељска утакмица репрезентације Енглеске, али да ја нећу бити део ње. Рекао ми је да нема ништа од мог играња за Енглеску. Девет наших играча је било позвано на репрезентативне обавезе и Ферги је одлучио да задржи нас тројицу. Није нам тражио да пријављујемо лажне повреде, већ нам је једноставно забранио”, открио је Бат и истакао да је то био крај његове репрезентативне каријере.

Мирно је прихватио тај захтев Фергусона.

Бат је сада само потврдио оно што су многи годинама сумњали, нагађали, спекулисали: Да је Алекс Фергусон током ере у Манчестер Јунајтеду утицао на преране репрезенаттивне пензије многих фудбалера. За старог лисца, успех Манчестер Јунајтеда је био једино што га је занимало и није се либио да због тог циља повуче и неке непопуларне мере.

Немања Видић није први фудбалер светске класе из редова Манчестер Јунаједа који је окренуо ледја својој домовини раније него што је то било ко очекивао. Пре њега су то исто урадили поменути Ники Бат, али и Пол Сколс, Димитар Бербатов, Парк Ђи Сунг, а може се рећи и Рајан Гигс... Прва тројица су такође имали 29 година када су отишли у репрезентативну пензију, док је Гигс рекао збогом Велсу са 34 године, иако је и даље био најбољи у тиму и један од најбољих фудбалера Манчестер Јунајтеда.

Алекс Фергусон никада са симпатијама није гледао на учешће својих пулена у репрезентативним акцијама, иако су многе игре у тим мечевима биле добра препорука тим истим играчима да дођу на Театар снова. Свака, па и мања, повреда неког Црвеног ђавола у националним тимовима је изазивала бес и гнев шкотског стручњака. Није му било свеједно када му репрезентације врате исцеђене фудбалере, а он јуи на три фронта. Он је те играче желео само за себе, јер их плаћа Манчестер Јунајтед. Ранији одлазак у репрезентативну пензију је многима од њих продужио каријере и учинио Фергусона срећнијим и задовољнијим.

Немогуће је доказати да ли је Шкот пред поменуте асове и Видића поставио ултиматум, дао препоруку, обећао нови уговор или дао неки „добронамеран савет“... Али из Батових речи је очигледно да његов утицај није био мали.

Наравно, играчи су ти који доносе одлуке, а од карактера зависи да ли ће их Фергијева „препорука“ натерати да преломе и донесу коначну одлуку о повлачењу из репрезентације.

ДИМИТАР БЕРБАТОВ (БУГАРСКА)
74 утакмице / 48 голова

Годинама је био (а, и даље је) најбољи фудбалер Бугарске. Три године је носио и капитенску траку наших источних суседа. На крају, најбољи је стрелац у историји бугарске репрезентације. И упркос свему томе, Димитар Бербатов је све изненадио одлуком да у 29. години напусти државни тим. Бугарски медији су тада листом пренели да је Бербатов једва чекао неуспех екипе да би рекао збогом. Будући да је у питању у најскупљи играч у историји Манчестер Јунајтеда, није ништа чудно ако је Фергусон стрепео за своју звезду. Бербатов се правдао прављењем места за млађе, а спекулисало се и о његовом страху за безбедност јер му је брат био киднапован.
Димитар Бербатов, 21. мај 2010:
“Одлучио сам да напустим државни тим како би пружио шансу млађим играчима да искоче из моје сенке. Осећам се обесхрабрено меуспеха у квалификацијама за СП у Јужној Африци. Осећам да ме репрезентација умара и исцрпљује.“

ПОЛ СКОЛС (ЕНГЛЕСКА)
66 утакмица /14 голова

Један од најбољих енглеских фудбалера у последње две деценије се опростио од дреса „три лава“ са само 29. година, правдајући се породичним разлозима. Одиграо је два Мундијала и две европска првенства, а могао је много више. Опростио се на ЕП 2004. године у Португалу и шокирао острвску јавност повлачењем из националног тима. Да ли је потребно напомињати какав је статус Сколс имао код Фергусона? Играо је за Манчестер Јунајтед још седам година, а иако су га Мекларен и Капело касније наговарали да се предомисли, никада опет није обукао дрес Енглеске.
Пол Сколс, 3. август 2004:
“Ово је одлука коју нисам донео лако. Већ неко време сам размишљао о повлачењу из националног тима. После седам година играња за Албион осећам засићење. Играо сам са сјајним играчима, радио са великим тренерима, играо на великим такмичењима, постизао голове... Али, сада је дошло време да кажем збогом. Ову одлуку доносим искључиво из породичних разлога“

ЂИ СУНГ ПАРК (ЈУЖНА КОРЕЈА)
100 утакмица/13 голова

Оно што је Видић био за Србију, а Бербатов за Бугарску, Парк Ђи Сунг је још више за Јужну Кореју. Алфа и омега селекције са Далеког истока годинама уназад. Одиграо је три Мундијала за Јужну Кореју, а могао је и четврти. Међутим, оно што никако није одговарало Манчестер Јунајтеду и Алексу Фергусону је да Парк с времена на време пређе пола земаљске кугле и да се из репрезентације исцеђен врати у клуб. Парк је мимо свих очекивања рекао збогом националном тиму после Купа Азије.
Ђи Сунг Парк, 31. јануар 2011:
“Одлазим у пензију да бих отворио врата националног тима за неке млађе, који имају потенцијал да ме замене чак и надмаше. Имамо неколико играча са енормним потенцијалом и ја им више нисам потребан. Све чешће повреде су такође утицале на моју одлуку. Да немам проблеме са коленом, можда бих још играо за репрезентацију“