Ser Aleks kriv što Vidić ne igra za Srbiju?!

Niki Bat je potvrdio i nagovestio nešto u šta su mnogi sumnjali... Bio je 11. oktobar 2011. godine. Srbija bez kompasa sa uspaničeneim admiralom Pižonom pokušava da uhvati poslednji talas ka EP u Poljskoj i Ukrajini. Orlovi u poslednjem kolu kvalifikacija gostuju optisanoj Sloveniji u Mariboru i samo pobeda im donosi drugo mesto u konkurenciji sa Estonijom i plasman u baraž.

Fudbal 12.09.2014 | 10:15

Ali, jedne očajne kvalifikacije u kojima je naša reprezentacija izgledala kao izduvan mundijalski balon posle svega što se dešavalo na relaciji FSS - Radomir Antić su se završile na još očajniji način. Dare Vršič u nadoknadi prvog poluvremena postiže gol “iz Austrije” preko nespretnog Jorgačevića za vođstvo Slovenije. Ipak, Srbiji se u 64. minutu ukazala fantastična prilika da se vrati u život. Dosuđen je penal za Orlove, a odgovornost je na opšte iznenađenje preuzeo Nemanja Vidić. Prvi i poslednji put je šutirao penal za Srbiju. I promašio! Istina, ranije u Zvezdi i Spartaku je umeo da bude precizan sa bele tačke… Stavio je tačku na san Srbije o odlasku na EP, a ubrzo potom sve iznenadio odlukom da stavi tačku i na reprezentativnu karijeru.

Reči izgovorene te večeri u Mariboru nikada nije porekao i ostao je dosledan u odluci da više nikada ne obuče dres Orlova. Zbog čega, zbog koga i zašto, ostalo je velika misetrija. Medijski pritisak, loša atmosfera u ekipi, sve ružne stvari koje su se dešavale oko našeg nacionalnog tima u to vreme, povrede, klupska karijera… Mnogo toga se pominjalo kao razlog za Vidićevo napuštanje orlovskog jata u 30.-oj godini karijere.

Priču staru tri godine, osvežavamo zbog jedne današnje izjave Nikija Bata. Nekadašnji prvotimac Vidićevog bivšeg kluba Mančester Junajteda je takođe reprezentativnu karijeru zaključio ranije nego što je to bilo ko očekivao. Niki Bat je Engleskoj rekao “zbogom” u 29-godini, a danas je otkrio i zašto.
“Aleks Ferguson. Prišao mi je na jednom treningu i rekao da sledi prijateljska utakmica reprezentacije Engleske, ali da ja neću biti deo nje. Rekao mi je da nema ništa od mog igranja za Englesku. Devet naših igrača je bilo pozvano na reprezentativne obaveze i Fergi je odlučio da zadrži nas trojicu. Nije nam tražio da prijavljujemo lažne povrede, već nam je jednostavno zabranio”, otkrio je Bat i istakao da je to bio kraj njegove reprezentativne karijere.

Mirno je prihvatio taj zahtev Fergusona.

Bat je sada samo potvrdio ono što su mnogi godinama sumnjali, nagađali, spekulisali: Da je Aleks Ferguson tokom ere u Mančester Junajtedu uticao na prerane reprezenattivne penzije mnogih fudbalera. Za starog lisca, uspeh Mančester Junajteda je bio jedino što ga je zanimalo i nije se libio da zbog tog cilja povuče i neke nepopularne mere.

Nemanja Vidić nije prvi fudbaler svetske klase iz redova Mančester Junajeda koji je okrenuo ledja svojoj domovini ranije nego što je to bilo ko očekivao. Pre njega su to isto uradili pomenuti Niki Bat, ali i Pol Skols, Dimitar Berbatov, Park Đi Sung, a može se reći i Rajan Gigs... Prva trojica su takođe imali 29 godina kada su otišli u reprezentativnu penziju, dok je Gigs rekao zbogom Velsu sa 34 godine, iako je i dalje bio najbolji u timu i jedan od najboljih fudbalera Mančester Junajteda.

Aleks Ferguson nikada sa simpatijama nije gledao na učešće svojih pulena u reprezentativnim akcijama, iako su mnoge igre u tim mečevima bile dobra preporuka tim istim igračima da dođu na Teatar snova. Svaka, pa i manja, povreda nekog Crvenog đavola u nacionalnim timovima je izazivala bes i gnev škotskog stručnjaka. Nije mu bilo svejedno kada mu reprezentacije vrate isceđene fudbalere, a on jui na tri fronta. On je te igrače želeo samo za sebe, jer ih plaća Mančester Junajted. Raniji odlazak u reprezentativnu penziju je mnogima od njih produžio karijere i učinio Fergusona srećnijim i zadovoljnijim.

Nemoguće je dokazati da li je Škot pred pomenute asove i Vidića postavio ultimatum, dao preporuku, obećao novi ugovor ili dao neki „dobronameran savet“... Ali iz Batovih reči je očigledno da njegov uticaj nije bio mali.

Naravno, igrači su ti koji donose odluke, a od karaktera zavisi da li će ih Fergijeva „preporuka“ naterati da prelome i donesu konačnu odluku o povlačenju iz reprezentacije.

DIMITAR BERBATOV (BUGARSKA)
74 utakmice / 48 golova

Godinama je bio (a, i dalje je) najbolji fudbaler Bugarske. Tri godine je nosio i kapitensku traku naših istočnih suseda. Na kraju, najbolji je strelac u istoriji bugarske reprezentacije. I uprkos svemu tome, Dimitar Berbatov je sve iznenadio odlukom da u 29. godini napusti državni tim. Bugarski mediji su tada listom preneli da je Berbatov jedva čekao neuspeh ekipe da bi rekao zbogom. Budući da je u pitanju u najskuplji igrač u istoriji Mančester Junajteda, nije ništa čudno ako je Ferguson strepeo za svoju zvezdu. Berbatov se pravdao pravljenjem mesta za mlađe, a spekulisalo se i o njegovom strahu za bezbednost jer mu je brat bio kidnapovan.
Dimitar Berbatov, 21. maj 2010:
“Odlučio sam da napustim državni tim kako bi pružio šansu mlađim igračima da iskoče iz moje senke. Osećam se obeshrabreno meuspeha u kvalifikacijama za SP u Južnoj Africi. Osećam da me reprezentacija umara i iscrpljuje.“

POL SKOLS (ENGLESKA)
66 utakmica /14 golova

Jedan od najboljih engleskih fudbalera u poslednje dve decenije se oprostio od dresa „tri lava“ sa samo 29. godina, pravdajući se porodičnim razlozima. Odigrao je dva Mundijala i dve evropska prvenstva, a mogao je mnogo više. Oprostio se na EP 2004. godine u Portugalu i šokirao ostrvsku javnost povlačenjem iz nacionalnog tima. Da li je potrebno napominjati kakav je status Skols imao kod Fergusona? Igrao je za Mančester Junajted još sedam godina, a iako su ga Meklaren i Kapelo kasnije nagovarali da se predomisli, nikada opet nije obukao dres Engleske.
Pol Skols, 3. avgust 2004:
“Ovo je odluka koju nisam doneo lako. Već neko vreme sam razmišljao o povlačenju iz nacionalnog tima. Posle sedam godina igranja za Albion osećam zasićenje. Igrao sam sa sjajnim igračima, radio sa velikim trenerima, igrao na velikim takmičenjima, postizao golove... Ali, sada je došlo vreme da kažem zbogom. Ovu odluku donosim isključivo iz porodičnih razloga“

ĐI SUNG PARK (JUŽNA KOREJA)
100 utakmica/13 golova

Ono što je Vidić bio za Srbiju, a Berbatov za Bugarsku, Park Đi Sung je još više za Južnu Koreju. Alfa i omega selekcije sa Dalekog istoka godinama unazad. Odigrao je tri Mundijala za Južnu Koreju, a mogao je i četvrti. Međutim, ono što nikako nije odgovaralo Mančester Junajtedu i Aleksu Fergusonu je da Park s vremena na vreme pređe pola zemaljske kugle i da se iz reprezentacije isceđen vrati u klub. Park je mimo svih očekivanja rekao zbogom nacionalnom timu posle Kupa Azije.
Đi Sung Park, 31. januar 2011:
“Odlazim u penziju da bih otvorio vrata nacionalnog tima za neke mlađe, koji imaju potencijal da me zamene čak i nadmaše. Imamo nekoliko igrača sa enormnim potencijalom i ja im više nisam potreban. Sve češće povrede su takođe uticale na moju odluku. Da nemam probleme sa kolenom, možda bih još igrao za reprezentaciju“