Цвјета извоз металног отпада

Вртоглавих 67.160 тона металног отпада извезено је прошле године из државе, показују подаци Агенције за статистику БиХ, из које напомињу да је ријеч углавном о жељезу, челику, алуминијуму, олову и бакру.

Босна и Херцеговина 09.09.2014 | 10:30
Цвјета извоз металног отпада

Ако се тај податак упореди са цијенама ових метала, грубим процјенама добије се бројка "тежа" од 100 милиона марака, колико су платили домаћи откупљивачи, али је у коначници сума знатно већа јер су и они остварили профит при продаји у иностранству.

Ипак, према ријечима стручњака, у свему највише профитирају земље у које извозимо, јер стварају готов производ и онда га, неријетко, продају управо нама.

Најмањи дио колача добију они који акумулаторе, старе олуке и радијаторе, као и шкољке возила и сличне предмете продају, док откупљивачи у БиХ имају прилично добру зараду.

Када се испод свега подвуче црта, БиХ губи велику своту јер умјесто готовог производа продаје сировину.
"Најбољи би резултат био да смо ми тај отпад рециклирали, односно прерадили и касније добивену сировину употријебили за неку нову производњу и у коначници извезли готов производ металске индустрије са далеко већом вриједношћу. У том смислу је овакав извоз негативан", оцјењује Игор Гавран, економски аналитичар у Спољнотрговинској комори БиХ.

По његовим ријечима, гледајући у обзир недостатак капацитета за рециклирање у БиХ, те чињеницу да се држава ријешила отпада, овакав извоз има и позитивне стране.

"У сваком случају, у свему највећи профит остварују они који тај отпад купе у страним државама и прераде га у нешто вредније. У БиХ профитирају извозници, јер откупне цијене су углавном маргинално ниске. Све ово би требало да буде највећи потицај и сигнал за развој пратеће индустрије, односно рециклаже и кориштења", појашњава Гавран.

И синдикалне вође из области металске индустрије сматрају да је поражавајуће то што ми извозимо материјале који се користе као сировина, а потом купујемо готове производе.

"Ми имамо и код нас капацитете који прерађују жељезни отпад, али се доста тога и извози. Када је ријеч о извозу, мора се много урадити да ми од тих сировина стварамо квалитетне производе, а не да их увозимо", поручује Тане Пеулић, предсједник Синдиката металске индустрије и рударства РС.

Откупљивачи металног отпада кажу да грађани из својих кућа и дворишта продају готово све што им не треба, а могу да уновче, од старих радијатора до олупина возила.

"Добро дође њима, јер се ријеше нечег што им само смета и уједно зараде, али и нама, јер то на крају и продамо. Е, сад, тешко је да вам кажем које су цијене, све зависи од тога колико је отпад 'чист'. Оријентационо, по килограму, најјефтиније је жељезо - 0,38 КМ, а најскупљи је бакар и кошта око девет марака. Олово кошта око 1,8 КМ по килограму, а ко продаје веће количине, добија више новца по продатом килограму", наводе откупљивачи.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, лани смо највише извезли жељеза и челика, чак 41.572 тоне. Бакра, који је најскупљи, извезли смо 8.932 тоне.

Извор: Независне новине

Коментари / 0

Оставите коментар