Мундобаскет: Остаде осам најбољих!

Словенији све зависи од браће Драгић, Аргентина вероватно остаје без велике генерације, а Јонас Валанчијунас је херој Литваније... Током викенда за нама од 16 потенцијалних кандидата за освајање пехара намењеном најбољој репрезентацији света, који су копља укшртали у Барселони, односно Мадриду, остало је свега осам.

Кошарка 09.09.2014 | 11:30

После четири велика окршаја у суботу, односно недељу поподне, добили смо све парове четвртфинама Мундобаскета, а у осам јако квалитетних сусрета имали смо прилику да видимо много тога интересантног.

За нас дефинитивно је најзанимљивије то што смо на делу гледали једну моћну српску репрезентацију, која је на крилима изванредне тимске игре разбила, до тог момента, непобедиве Грке и показала кошаркашком свету да се жестоко огрешио о њих. Јер, не тако давно, готово су сви Хелене видели у четвртфиналу, а победу пулену Салета Ђорђевића видели као првокласну сензацију...

У ово модерно доба друштвених мрежа и свих осталих чуда технике, убеђен сам да ће, после маестралне партије коју је одиграо и два магична закуцавања, фотографија Николе Калинића завршити на многим профилима фанова Србије, да ће бити окачена на бројним "зидовима" и да ће се о фаци која говори да су се Орлови разгоропадили причати још данима. Богдан Богдановић је коначно показао ниво игара из прошле сезоне и тако моментално запушио уста свим дежурним критичарима. Као што сам и рекао - време ради за њега и његове најбоље партије тек предстоје. Надам се да ће против Бразила бити још бољи!

О томе колико је стари, добри Ненад Крстић фалио овом тиму нећу ни да говорим. Његов "камбек" у великом стилу дефинитивно је дао добар ветар у леђа млађим саиграчима, а његова чврстина под кошем, непобедиви дух и мека рука дали су материјала за писање. Мирослав Радуљица је још једном показао да је израстао у правог борца каквог је наша репрезентација дуго чекала и из утакмицу у утакмицу показује још већу жељу, упорност и да му је и те како стало до дреса за који игра.

Милош Теодосић је у првом полувремену на моменте показао да га старе "бубице" још нису напустиле, али ниво луцидности у добром делу меча гарантује нам да имамо сјајног плејмејкера, који је потпуно спреман да се стави у функцију тима. Не знам за остале, али мене партије које пружа Стефан Јовић одушевљавају. Можда не толико офанзивно, колико у одбрани, јер је јасно да момак има јасно постављене задатке испред себе, које решава врхунски. Надам се да га нећу урећи, али за сада је дефинитивно оправдао Салетов позив!

Можда се неко неће сложити са мном, али најконстантније игре пружа Немања Бјелица. Оно што кошаркаш Фенербахчеа приказује је књишка дефиниција правог тимског играча - има га на обе половине терена, његови скокови нам неретко доносе прегршт поена, а о директним реализацијама да не говоримо. Иако делује као да га ништа на овом свету не интересује и да је ту само туристички, показао је највише од свих репрезентативаца Србије, у сваком смислу те речи. Готово неприметан у добром делу утакмице, а на крају увек буде најбољи. Мој фаворит!

Генерално гледано, Србија је заиста остварила једну велику тимску победу, која сада треба да убризга једну повећу ињекцију самопоуздања у целу екипу. Следи дуел са Бразилом, за којим смо видели да није непобедив, али је јако незгодан. Ипак, апетити су сада много већи и чета Рубена Мањана не делује више тако опасно.

Пошто сам прво писао о сусрету Србије и Грчке, желео бих да поменем још једно име, које је апсолутно изненадило свет. У питању је Јанис Адетокунбо! Хелени можда јесу завршили такмичење раније него што је то било очекивано, али су добили великог играча за будућност! Баш као у Милвокију прошле сезоне, Јанис није убацио неке велике поене, нити је имао констатност у игри. Али, на моменте је демонстрирао свима да његово време тек долази и да грчка репрезентативна кошарка не мора да брине.

Да карма стварно уме да се врати, попут бумеранга (иронично, морао сам да поменем ову реч), у лице оних који покушавају да преваре систем, видели смо на примеру Аустралије! Целом свету је јасно да су Кенгури намерно изгубили од Анголе само како би избегли Американце у осмини финала, али Емир Прелџић је показао да једино терен не лаже. Водила је Аустралија готово целу утакмицу, била на корак од великог успеха, али је ас Фенербахчеа извукао једну мајсторску и за крај, попут маљем, разбио Кенгуре у парампарчад! Турска ће у четвртфиналу играти са Литванијом, док ће Аустралија имати довољно слободног времена да на ТВ-у посматра остатак шампионата.

Сви већ знамо колико је Нови Зеланд заправо једна јако незгодна репрезентација. Имали смо прилику да се уверимо у то на полуфиналу Мундобаскета у Индијанаполису 2002. године, недавно у Вршцу и Београду, али и на овогодишњем Светском купу. Чувена Хака успела је да уплаши неколико добрих екипа, а мало је фалило да уназади и велику Литванију! Сјајна игра Корија Вебстера, његових 25 поена који су претворили дефицит од 15 кошева у минимални плус умало је са турнира избацила Револвераше с Балтика, али... Онда се појавио Јонас Валанчијунас, решен да стави тачку на сва спорна питања. Центар Торонто Репотрса убацио је осам поена у последњих десет минута и био главни кривац што "Тол Блекси" нису сада међу осам најбољих! Осим 22 убачена коша, ухватио је и 13 лопти, чиме је уписао најбољу партију на турниру.

За Аргентину пораз од љутог ривала, Бразила, практично значи и опраштање једне велике генерације. Готово је сигурно да ће репрезентативну каријеру завршити Скола, Приђони, Херман, Ноћиони... Врло вероватно и Делфино и Ђинобили, који су јако фалили Гаучосима на овом турниру. Да су двојица искусних НБА асова били у саставу, питање је који би јужноамерички тим завршио такмичење.

Велико је питање да ли ће неко од поменутих асова бити ту за Олимпијске игре 2016. у Рију, као што је енигма то да ли ће Факундо Кампацо успети да израсте у правог лидера и надомести изостанак бар једног дела тима.

Овако, Бразил је искористио знатно већу конкуренцију тиму, бољу клупу и већу дубину у игри и дошла међу осам најбољих селекција света. Колико је Рубен Мањано, заправо, на слатким мукама говори податак да су чак четворица имали двоцифрени број поена (највише Нето - 21), да је чак девет играча постигло четири или више поена, а да један Марселињо Уертас није протнуо лопту кроз мрежицу - ниједном! Ето, толику ширину у игри имају Бразилци.

Сада им следи меч са Србијом, који ће свакако бити право уживање за кошаркашке заљубљенике широм света. А, ко ће изаћи као победник, остаје да видимо...

Када су браћа Драгић, Горан и Зоран, у свом елементу, Словенији све иде као по лоју. То се видело и у мечу који су Змајчеки одиграли против неугодне Доминиканске Републике. Кад год је било тешко и чинило се да ће Доминиканци прићи и направити нешто више, управо су поени двојице асова (заједно укупно 30), држали су ривала на пристојној удаљености. Ипак, против САД-а биће потребно чудо како би тим Јуре Здовца уопште помислио да се озбиљније укључи у трку за полуфинале...

Селектор Хрватске Јасмин Репеша окривио је, у неку руку, тај чувени балкански менталитет за пораз од Француске, упркос солидној игри и великом повратку у финишу меча, када су имали Триколоре на тацни. И потпуно је у праву! Приче о свађама унутар тима, жеља појединаца да се Репеша одстрани са места селектора, можда су демантоване за јавност, али је присуство лошег расположења више него присутно. Коцкасти су у добром делу меча деловали као незаинтересована "момчад", која није ни желела да се помучи да дође до победе. То су Французи искористили и направили сасвим солидну разлику. Али, када се у једном тренутку учинило да се, ипак, може до тријумфа, Хрвати су запели из петне жиле. Али, опет нису успели... Једноставно, било је прекасно. А и Фурније се побринуо да Хрватска не угледа постоље бар још једну годину, до Евробаскета 2015. године...

О сусретима САД-а и Мексика, односно Шпаније и Сенегала не треба нешто много трошити речи. Али, ипак ћемо поменути неке детаље. Као, на пример, чињеницу да Фурија очигледно није навикла да игра без судијске помоћи. Сви смо свесни тога да онај један, у најмању руку речено, смешан поен који је признат великом глумцу Пауу Гасолу, не би променио ништа и да је, с правом, поништен. Али, извештачима који су тренутно у Мадриду, а дошли су са свих крајева света, и даље није јасно зашто се толико вуче на страну домаћина...?!

Американци су, као и до сада, играли своју игру и нису се, очигледно, превише обазирали на коначни исход. Многи су очекивали далеко већу победу, али зашто би се Кари, Дерозан, Ирвинг и друштво малтретирали кад и са трећином гаса могу бар да дођу до победе од двадесетак разлике.