Заховић о еуфорији ЛШ у Марибору

Неко се сетио, алал му вера на идеји, да са разгласа на нашем стадиону нон-стоп иде најлепша спортска химна, није било прегласно, већ с мером, довољно да се чује и иза капија, каже Златко.

Химна Лиге шампиона. Неупоредива. А, многи немају привилегију да је слушају на стадионима клубова за које навијају... Ех, да смо, којим случајем, јуче били ближи Марибору, већ на уласку у град разазнали бисмо тонове... Бар нешто лепо да чујемо, макар и у туђини, кад већ у својој држави немамо прилику да посматрамо фудбалске великане. Километарска даљина не поништава, ипак, телефонску близину, хало, Марибор...

- Читавог 27. августа у Марибору се слушала само химна Лиге шампиона - преноси Златко Заховић, директор клуба који је прексиноћ елиминисао славни Селтик и пласирао се у групну фазу. - Неко се сетио, алал му вера на идеји, да са разгласа на нашем стадиону нон-стоп иде најзначајнија, највећа и најлепша спортска химна, није било прегласно, већ с мером, довољно да се чује и иза капија. Боже, лепе ли музике, постаћу зависник, нећу моћи без ње... Мислите да се шалим? Добро, имате право да мислите шта год хоћете, ја сам своје рекао.

Храбро, нема шта?

- Не заборавите да је Марибор у последње три сезоне био редован учесник у Лиги Европе, да је једанпут и презимио у том друштву, ми све радимо плански, овај последњи корак је плод таквог прилаза. Изненађење за већину, не и за нас из Марибора, који смо веровали да можемо да прескочимо Селтик, пред, испоставило се, 55.415. гледалаца. И, прескочили смо га, заслужено!

Све се радило због музике и „врућих колача”, реч је о 10 милиона евра, које ће Марибор да добије од УЕФА?

- Музика је последица упорног рада, а не опседнутости да се пошто-пото игра у Лиги шампиона. Наплаћује се поштен однос према обавезама, имали смо срећу да наплата буде у Глазгову, али ми хоћемо континуитет у европској фудбалској елити, не занима нас партнерство с времена на време.

И тренер Анте Шимунџа је, свакако, заговорник тог става?

- Обожава музику, нимало се не разликује од мене, исто смо и годиште, 1971. Генерацијска прича. Све је разумљиво. А, сад најозбиљније: Шимунџа је клупска легенда, уписан је у златне анале, постигао је први гол за Марибор у првом учешћу словеначког представника у Лиги шампиона 1999. године, успео да остави траг у улози играча, јасно је и како се сналази у тренерским водама...

Славље у Марибору не престаје?

- Полако се стишава у свлачионици, у суботу је гостовање Домжалама, желимо да и следеће сезоне играмо у Лиги првака, а, да бисмо до ње доспели, мораћемо претходно да освојимо титулу.

За играче посебан „режим”, док клупско руководство има право на продужено опуштање?

- Ма, сви смо у погону. Оно што је било јуче, то је за нама, мислимо на сутра, томе смо потпуно посвећени.

Стижете ли да одговорите на све честитке упућене после победе над Шкотланђанима?

- Трудим се, али... Ако се некоме не јавим, нека извини.

Кад смо већ код честитки, ко вам се први јавио из Београда?

- Партизанов оперативац Воја Радојевић. Подсетио ме, притом, да сам ја њему послао поруку 2003. године када су црно-бели избацили Њукасл и ушли у Лигу шампиона. Човек све памти.

Заховићев наследник, талентовани осамнаестогодишњак Лука налазио се међу резервистима на утакмици у Глазгову, време ради за њега...
- Кренуо је добро у сениорском узрасту, постигао три гола у прва два кола словеначког шампионата, корак по корак до онога чему стреми - каже поносни отац, бивши истакнути првотимац Партизана.

Човек чије се име небројено пута скандирало у повратку Мариборове експедиције, клупски челник Драго Цотар, мораће до банке да узме врећу пара и награди предстојеће учеснике Лиге шампиона.
- У авиону је одјекивало: „Председниче, дижи премију!” - открива Заховић. - И, дићи ће је велики господин Цотар, сасвим сигурно. Ако вам кажем да плата није каснила ни дан откако је он на челу Марибора, а прошло је пуних седам година, лако ћете створити слику о пословности првог човека клуба, који је истовремено и председник „Осигурања Марибор”. Такви се увек траже, а, мало их је...

Шта је, поред пласмана Марибора у ЛШ, најјачи утисак у незаборавној августовској ноћи?

- Најјачи и најважнији: после 140 минута проведених у ваздуху слетели смо у Словенију. Шта се дешавало у авиону? Књига би могла да се напише, углавном, челична птица је издржала и безбедно се приземила. На дочеку више од 2.000 људи, ја сам побегао преко писте, није то за нас старије, него за играче, они су главни, њима припада и круна, и слава - закључио је Заховић у разговору за „Спорт”.

Најзначајнија, највећа и најлепша спортска химна је у његовом дворишту. Химна Лиге шампиона. Браво!