Zahović o euforiji LŠ u Mariboru

Neko se setio, alal mu vera na ideji, da sa razglasa na našem stadionu non-stop ide najlepša sportska himna, nije bilo preglasno, već s merom, dovoljno da se čuje i iza kapija, kaže Zlatko.

Himna Lige šampiona. Neuporediva. A, mnogi nemaju privilegiju da je slušaju na stadionima klubova za koje navijaju... Eh, da smo, kojim slučajem, juče bili bliži Mariboru, već na ulasku u grad razaznali bismo tonove... Bar nešto lepo da čujemo, makar i u tuđini, kad već u svojoj državi nemamo priliku da posmatramo fudbalske velikane. Kilometarska daljina ne poništava, ipak, telefonsku blizinu, halo, Maribor...

- Čitavog 27. avgusta u Mariboru se slušala samo himna Lige šampiona - prenosi Zlatko Zahović, direktor kluba koji je preksinoć eliminisao slavni Seltik i plasirao se u grupnu fazu. - Neko se setio, alal mu vera na ideji, da sa razglasa na našem stadionu non-stop ide najznačajnija, najveća i najlepša sportska himna, nije bilo preglasno, već s merom, dovoljno da se čuje i iza kapija. Bože, lepe li muzike, postaću zavisnik, neću moći bez nje... Mislite da se šalim? Dobro, imate pravo da mislite šta god hoćete, ja sam svoje rekao.

Hrabro, nema šta?

- Ne zaboravite da je Maribor u poslednje tri sezone bio redovan učesnik u Ligi Evrope, da je jedanput i prezimio u tom društvu, mi sve radimo planski, ovaj poslednji korak je plod takvog prilaza. Iznenađenje za većinu, ne i za nas iz Maribora, koji smo verovali da možemo da preskočimo Seltik, pred, ispostavilo se, 55.415. gledalaca. I, preskočili smo ga, zasluženo!

Sve se radilo zbog muzike i „vrućih kolača”, reč je o 10 miliona evra, koje će Maribor da dobije od UEFA?

- Muzika je posledica upornog rada, a ne opsednutosti da se pošto-poto igra u Ligi šampiona. Naplaćuje se pošten odnos prema obavezama, imali smo sreću da naplata bude u Glazgovu, ali mi hoćemo kontinuitet u evropskoj fudbalskoj eliti, ne zanima nas partnerstvo s vremena na vreme.

I trener Ante Šimundža je, svakako, zagovornik tog stava?

- Obožava muziku, nimalo se ne razlikuje od mene, isto smo i godište, 1971. Generacijska priča. Sve je razumljivo. A, sad najozbiljnije: Šimundža je klupska legenda, upisan je u zlatne anale, postigao je prvi gol za Maribor u prvom učešću slovenačkog predstavnika u Ligi šampiona 1999. godine, uspeo da ostavi trag u ulozi igrača, jasno je i kako se snalazi u trenerskim vodama...

Slavlje u Mariboru ne prestaje?

- Polako se stišava u svlačionici, u subotu je gostovanje Domžalama, želimo da i sledeće sezone igramo u Ligi prvaka, a, da bismo do nje dospeli, moraćemo prethodno da osvojimo titulu.

Za igrače poseban „režim”, dok klupsko rukovodstvo ima pravo na produženo opuštanje?

- Ma, svi smo u pogonu. Ono što je bilo juče, to je za nama, mislimo na sutra, tome smo potpuno posvećeni.

Stižete li da odgovorite na sve čestitke upućene posle pobede nad Škotlanđanima?

- Trudim se, ali... Ako se nekome ne javim, neka izvini.

Kad smo već kod čestitki, ko vam se prvi javio iz Beograda?

- Partizanov operativac Voja Radojević. Podsetio me, pritom, da sam ja njemu poslao poruku 2003. godine kada su crno-beli izbacili Njukasl i ušli u Ligu šampiona. Čovek sve pamti.

Zahovićev naslednik, talentovani osamnaestogodišnjak Luka nalazio se među rezervistima na utakmici u Glazgovu, vreme radi za njega...
- Krenuo je dobro u seniorskom uzrastu, postigao tri gola u prva dva kola slovenačkog šampionata, korak po korak do onoga čemu stremi - kaže ponosni otac, bivši istaknuti prvotimac Partizana.

Čovek čije se ime nebrojeno puta skandiralo u povratku Mariborove ekspedicije, klupski čelnik Drago Cotar, moraće do banke da uzme vreću para i nagradi predstojeće učesnike Lige šampiona.
- U avionu je odjekivalo: „Predsedniče, diži premiju!” - otkriva Zahović. - I, dići će je veliki gospodin Cotar, sasvim sigurno. Ako vam kažem da plata nije kasnila ni dan otkako je on na čelu Maribora, a prošlo je punih sedam godina, lako ćete stvoriti sliku o poslovnosti prvog čoveka kluba, koji je istovremeno i predsednik „Osiguranja Maribor”. Takvi se uvek traže, a, malo ih je...

Šta je, pored plasmana Maribora u LŠ, najjači utisak u nezaboravnoj avgustovskoj noći?

- Najjači i najvažniji: posle 140 minuta provedenih u vazduhu sleteli smo u Sloveniju. Šta se dešavalo u avionu? Knjiga bi mogla da se napiše, uglavnom, čelična ptica je izdržala i bezbedno se prizemila. Na dočeku više od 2.000 ljudi, ja sam pobegao preko piste, nije to za nas starije, nego za igrače, oni su glavni, njima pripada i kruna, i slava - zaključio je Zahović u razgovoru za „Sport”.

Najznačajnija, najveća i najlepša sportska himna je u njegovom dvorištu. Himna Lige šampiona. Bravo!