Неизвјестан пут до шкотске независности

Тешко је предвидети исход плебисцита о отцепљењу Шкотске од Велике Британије имајући у виду огроман број неодлучних по том питању, оцењује немачки лист.

Истраживања су показала да већина Шкота жели да остане у оквиру Велике Британије и тај се постотак креће од 45 до 55 процената. Међутим, ниједно истраживање не може да прогнозира да ли ће табор самосталаца да победи. У интернет издању на енглеском језику, немачки Шпигл пише да је агенцијама за испитивање јавног мњења немогуће да утврде резултат плебисцита због великог броја неодлучних.

"Када не би било анкета, неко би на помислио да је закључак јасан, безбројни плави транспаренти подршци независности значе победу опције за самосталност", наводи лист.

На референдуму који ће бити одржан 18. септембра, гласаће више од четири милиона Шкота, а лист наводи да је то питање постало главни предмет расправе међу пуком, како се дан одлуке ближи.

"Само неколико недеља уочи референдума, Шкотска изгледа као земља која се буди из зимског сна да би прославила каледонијску верзију Арапског пролећа'', наводи "Шпигл", користећи римско име за Шкотску - Каледонија.

Реч је, како оцењује лист, о јединственом процесу будући да се референдум одржава у атмосфери мирољубивих односа и без насиља, који би могао да означи крај 307 година дуге уније Шкотске са Енглеском. "Шпигл" пише да је "отуђење" Шкотске од Британије почело '60. тих и '70-тих година прошлог века, са развојем бродоградње и индустрије угља и челика.

Они који су за отцепљење Шкотске сматрају да се економски успон из прошлости до данас истопио и многи криве британску премијерку Маргарет Тачер за јаз између севера и југа, наводећи да "челичну лејди" нигде на свету не мрзе колико у Шкотској.

"Када је дошла на власт 1979. године у Шкотској је било 15 рудника угља, а 1990. године, када се повукла, остала су два", наводи лист став самосталаца. 

За оне који планирају да у одговору на референдумско питање:
"Да ли Шкотска треба да буде независна земља?" заокруже "да", најјачи аргумент је економија. Сви који сањају о независности Шкотске верују у речи шкотског сператистичког премијера Алекса Салмонда да нафтне и резерве гаса на обали Шкотске могу да обезбеде просперитет нацији. Салмонд обећава да ће приходи од њихове експлоатације нарасти на седам милијарди фунти годишње до 2018. године.

Неки међутим тврде да природна богатства вреде половину од тог износа и да Салмондове калкулације нису ништа до опсена и претеривање.

"Чињеница је да је једно нафтно поље потпуно исушено и независна Шкотска би вероватно морала да обезбеди 40 милијарди фунти да очисти десетине километара цевовода и каблова у Северном мору", навео је "Шпигл" процене британског "Економиста".

Противници отцепљења кажу да шкотска влада намерно заташкава те трошкове како се не би омела еуфорија која прати причу око независности. "Шпигл" закључује да кретање Шкотске ка независности осликава ерозију европских држава будући да се после неколико година криза грађани све мање идентификују са својом земљом, желећи све више да буду део мањих, ефикасних региона.