Neizvjestan put do škotske nezavisnosti

Teško je predvideti ishod plebiscita o otcepljenju Škotske od Velike Britanije imajući u vidu ogroman broj neodlučnih po tom pitanju, ocenjuje nemački list.

Svijet 27.08.2014 | 18:34
Neizvjestan put do škotske nezavisnosti

Istraživanja su pokazala da većina Škota želi da ostane u okviru Velike Britanije i taj se postotak kreće od 45 do 55 procenata. Međutim, nijedno istraživanje ne može da prognozira da li će tabor samostalaca da pobedi. U internet izdanju na engleskom jeziku, nemački Špigl piše da je agencijama za ispitivanje javnog mnjenja nemoguće da utvrde rezultat plebiscita zbog velikog broja neodlučnih.

"Kada ne bi bilo anketa, neko bi na pomislio da je zaključak jasan, bezbrojni plavi transparenti podršci nezavisnosti znače pobedu opcije za samostalnost", navodi list.

Na referendumu koji će biti održan 18. septembra, glasaće više od četiri miliona Škota, a list navodi da je to pitanje postalo glavni predmet rasprave među pukom, kako se dan odluke bliži.

"Samo nekoliko nedelja uoči referenduma, Škotska izgleda kao zemlja koja se budi iz zimskog sna da bi proslavila kaledonijsku verziju Arapskog proleća'', navodi "Špigl", koristeći rimsko ime za Škotsku - Kaledonija.

Reč je, kako ocenjuje list, o jedinstvenom procesu budući da se referendum održava u atmosferi miroljubivih odnosa i bez nasilja, koji bi mogao da označi kraj 307 godina duge unije Škotske sa Engleskom. "Špigl" piše da je "otuđenje" Škotske od Britanije počelo '60. tih i '70-tih godina prošlog veka, sa razvojem brodogradnje i industrije uglja i čelika.

Oni koji su za otcepljenje Škotske smatraju da se ekonomski uspon iz prošlosti do danas istopio i mnogi krive britansku premijerku Margaret Tačer za jaz između severa i juga, navodeći da "čeličnu lejdi" nigde na svetu ne mrze koliko u Škotskoj.

"Kada je došla na vlast 1979. godine u Škotskoj je bilo 15 rudnika uglja, a 1990. godine, kada se povukla, ostala su dva", navodi list stav samostalaca. 

Za one koji planiraju da u odgovoru na referendumsko pitanje:
"Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja?" zaokruže "da", najjači argument je ekonomija. Svi koji sanjaju o nezavisnosti Škotske veruju u reči škotskog speratističkog premijera Aleksa Salmonda da naftne i rezerve gasa na obali Škotske mogu da obezbede prosperitet naciji. Salmond obećava da će prihodi od njihove eksploatacije narasti na sedam milijardi funti godišnje do 2018. godine.

Neki međutim tvrde da prirodna bogatstva vrede polovinu od tog iznosa i da Salmondove kalkulacije nisu ništa do opsena i preterivanje.

"Činjenica je da je jedno naftno polje potpuno isušeno i nezavisna Škotska bi verovatno morala da obezbedi 40 milijardi funti da očisti desetine kilometara cevovoda i kablova u Severnom moru", naveo je "Špigl" procene britanskog "Ekonomista".

Protivnici otcepljenja kažu da škotska vlada namerno zataškava te troškove kako se ne bi omela euforija koja prati priču oko nezavisnosti. "Špigl" zaključuje da kretanje Škotske ka nezavisnosti oslikava eroziju evropskih država budući da se posle nekoliko godina kriza građani sve manje identifikuju sa svojom zemljom, želeći sve više da budu deo manjih, efikasnih regiona.

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

Milojko

27.08.2014 18:47

Milokrade čim se Škotska odvoji od Engleske, odma raspisuj REFERENDUM, i to po mogučnosti počni sa pričom prije izbora, ne bi li kako dobio koji glas.

ODGOVORITE
Name

Julio

27.08.2014 19:34

Mozda je baja vidio RS-ku kao svoje Laktase,

ODGOVORITE