Породице несталих Срба незадовољне

У Тужилаштву БиХ данас је одржан састанак Колегија директора Института за нестала лица БиХ, тужилаца који раде на предметима ратних злочина и представника Савјетодавног одбора породица несталих при Институту.

Породице су незадовољне радом и Института и Тужилаштва и захтјевају да након више од 20 година сазнају гдје су тијела њихових најмилијих и ко је одговоран за њихово страдање.

Зашто нема ексумација несталих у БиХ?

Зашто се са оптуженима за ратне злочине праве нагодбе и смањују им се казне?

Зашто је тужилаштво БиХ прузело располагање новцем за ексхумације и како се може десити да у току екхумација нестане новца за даљи рад, као што је то случај са ексхумацијом посмртних остатака несталих сарајевских Срба на градској депонији у Бућа потоку?

Ова и још нека питања директорима Института и тужиоцима поставио је предсједавајући Савјетодавног одбора породица несталих лица у БиХ Милан Мандић.

,,Чим сам поставио ова питања Амор Машовић је скочио и тврдио да су то моја питања а не питања Савјетодавног одбора. Кад сам му показао папир на којем све пише ућутао је'', каже Мандић.

Милан Мандић има и своја питања. Више од 20 година тражи тијело убијеног оца, али нико му не даје одгвор. Показујућу слику гробног мјеста свог оца, ледину поред пута у једном сарајевском насељу сликану одмах након потписивања Дејтонског споразума пита се гдје је нестало тијело његовог оца.

Показујући логорашку легитимацију свог брата говори: ,,Мој брат је био заробљен у овом казамату, логору за Србе бившој касарни Виктор Бубањ а сада Тужилаштву и Суду БиХ. Осуђен је на двије смртне казне. Размијењен је 26.јануара 96. године и као логораш послан у страну земљу. Тек након 18 година дошао је на кратко у БиХ, јер се боји да неко не активира смртну казну која је још на снази. И моја мајка је лежала у овом логору. Имам пресуду по којој је она, неписмена старица од 67 година осуђена на двије године робије због снајперисања по Сарајеву. Мука ми је кад морам доћи у ову зграду јер знам шта је моја породица овдје преживјела. Мом брату поломили су сва ребра и све екстремитете. Једино му кичму нису сломили у овом казамату''.

Породице несталих подсјећају да је прошло 7 година од усвајања Стратегије БиХ за процесуирање ратних злочина и да до сада није ријешен ни један предмет тзв. тешких злочина. Случајно или не жртве у тим предметима су већином Срби.

Породице несталих Срба се питају колико још времена треба да прође а да одговорни за смрт њихових најмилијих буду приведени пред лице правде?

БН ТВ