Знате ли ово о Ди Марији? Шокираћете се!

Знате ли како је одрастао Ди Марија и да је копао у руднику на почетку каријере? Знате ли шта је преживео са годину дана? Знате ли колико је плаћен приликом првог трансфера у животу?

Фудбал 26.08.2014 | 18:15
Знате ли ово о Ди Марији? Шокираћете се!

Заједно са Гаретом Бејлом и Нејмаром Жуниором, Анхел Ди Марија једини је играч међу 20 најскупље плаћених свих времена за којег се не зна тачно о којој се суми ради(ло).

Међутим, било да га је Манчестер јунајтед платио 60 или 64 милиона фунти, а обе суме уредно циркулишу у британским медијима, Аргентинац ће заузети место у самом врху најскупље плаћених фудбалера свих времена. Биће четврти, пети или у најгорем случају шести.

Због чега је ова информација, да је Јунајтед (а, многи су то доживели као потез очајника) платио Ди Марију можда и 80,6 милиона евра, толико занимљива. Пре свега, зато што је Ди Марија, као дечак, када је прелазио из локалног Торита у Розарио Сентрал, био плаћен 35 фудбалских лопти и овај случај могао би уредно да буде дописан на нашу листу најбизарнијих трансфера свих времена.

Касније, морао је са оцем и мајком да копа у руднику и то годинама, како би издржавао породицу и зарадио за копачке.

Много година касније, он ће постати рекордер у две категорије: Никада ниједан британски клуб, а воле да троше, није ни за кога платио више него за Ди Марију и никада Реал, клуб који је био доминантан када су се преплаћивали играчи, никога није продао за вишу цену.

Ди Марија је оборио рекорд који је од 2011. године држао Челси, који је Ливерпулу за Фернанда Тореса платио 58 милиона евра и како је прошао у том послу, процените сами. Ливерпул је од тог новца купио Луиса Суареза, дочепао се Лиге шампиона и потом га продао Барселони за 81,5 милиона евра.

Но, вратимо се Ди Марији. Он ће, поред тога што долази као најскупљи играч Јунајтеда свих времена, понети велики терет на леђима и одлуком да узме култну "7", коју су носили Ерик Кантона, Дејвид Бекам и Кристијано Роналдо. Нешто пре него што ће ући у "цреме де ла цреме" друштво, Ди Марија се сетио почетака.

"Баш су запињали око трансфера. На крају, пристали су да ме пусте за 35 фудбалских лопти", рекао је Ди Марија, који је одрастао у граду Пердријел, у држави Мендоза.

"То вам вероватно говори о томе где сам одрастао и каква је била наша стварност. Треба рећи да сам био јако млад, имао сам пет или шест година, тако да нисам сигуран да се то заиста рачуна", додао је Ди Марија, који је испричао и да је лако могло да се догоди да уоште не доживи да заигра фудбал.

Наиме, Ди Марија је имао само годину дана када је упао у бунар у дворишту. Спасило га је то што је био у "ходалици" због које није пропао превише дубоко.

"Моја мајка стално препричава тај догађај. Ја се не сећам, али јој верујем. Оно чега се сећам јесте да сам нешто касније постао несносан и да сам ломио све по кући. Мајка је била толико очајна да ме је са три године одвела код лекара и затражила савет. Доктор је рекао да ме упише на спорт и тако је почела моја каријера", причао је Ди Марија.

Када се испоставило да се ради о великом таленту, сиромашну породицу задесиле су нове невоље.

"Моји родитељи морали су да нађу још по један посао како би могли да зараде довољно да ми купе копачке. То је нешто што ће ме пратити док сам жив. Сећам се да су моје две сестре ишле босе због тога да бих ја имао копачке за тренинг".

"Родитељи су радили у руднику. Живели смо готово ужасно, а такав је био и њихов посао. Када смо сестре и ја одрасли морали смо и ми да радимо са њима. Ја сам копао у руднику од десете до 15. године и потом помагао у достави намирница у граду. Био је то тежак посао", причао је Ди Марија.

"Често размишљам о томе колико сам срећан што играм фудбал. Био сам ужасан ђак. Да нисам постао фудбалер вероватно бих наставио да радим у руднику. Шта сам друго могао?"

Ди Марија је потом додао...

"Мој отац је копао у руднику пуних 16 година, све док нисам прешао у Бенфику. Тада сам га убедио да прекине с тим. Био је леп осећај позвати га и рећи: 'Тата, не мораш више да радиш толико...' Срце ми се цепало због мог оца и тренирао сам само да му олакшам. Он није могао да игра фудбал јер је доживео јако тешку повреду колена играјући за резерве Ривер Плате. Зато ме мајка стално подсећа на толико сам срећан што могу да радим оно о чему је мој отац увек сањао".

Ди Марија је наставио причу о оцу...

"Нема сумње, он је веома пријатан и мудар човек. Породица му је увек значила све и осећам се благословеним што сада могу да му вратим за све што је урадио, а мучио се много. Одрицао се од кад сам се родио да бих данас био овде. Сећам се шта ми је рекао када су ме звали из Бенфике, рекао је: 'Сине, овај воз полази сада и никад више. Мораш да ускочиш у тај вагон'. Послушао сам га..."

Анхел Ди Марија није заборавио ни колико је мајка испаштала.

"Када сам почео да играм за Росарио Сентрал, требало ми је пола сата до тренинг центра. Мајка ме је сваког дана возила бициклом. Али, са нама је морала да иде и моја млађа сестра, јер није имао ко да је чува. Ја сам седео позади, а сестра на волану. Тако је било и када је била зима и када је била киша... Верујете ли ми да је то трајало седам година?", присећа се Ди Марија.

"Мајка је веома религиозна. Она се молила за мене и давала ми снагу пре утакмица. Палила је свећу пред сваку утакмицу. Религија је важна свима нама... Моја супруга, Хорхелина, такође пали свећу и моли се Богу када год играм".

Иако ће Ди Марији вероватно пријати промена и улога кључног играча у новој средини, питање је да ли он има маркетиншки потенцијал какав имају Роналдо, Гарет Бејл или рецимо Суарез. Прва двојица су сами себе исплатили само кроз продају дресова. Реал Мадрид саопштио је у априлу 2010. године да је од продаје Роналдових дресова на територији града Мадрида (не глобално) исто колико је платио Јунајтеду у јуну 2009. године.

А, платио је 94,4 милиона евра.

Исти случај био је и са Бејлом, који је плаћен наводно 100 милиона евра, мада су после поједини енглески медији тврдили да је Тотенхем 2013. године заправо на њему зарадио 91 милион. Очекујемо да ће нам на пролеће наредне године Барса саопштити да је исплатила Суареза само продајом дресова или неким другим видом маркетинга.

И Јунајтед је ту негде нашао своју рачуницу, али стиче се утисак да се Ди Марија ни крив, ни дужан, нашао на листи најскупље плаћених фудбалера свих времена изнад, рецимо, Зинедина Зидана, Златана Ибрахимовића, Каке или Луиса Фига. Али, ни то није случајно. Од 2008. године, када је проглашена такозвана "Светска економска криза", трансфери у фудбалу су подивљали. Дословце.

Ди Марија (26), плаћен својевремено 35 фудбалских лопти, прешао је из Розарија у Бенфику 2007. године за осам милиона евра и одређене проценте. Три године касније, Жозе Мурињо наручио је и добио Ди Марију за 33 милиона евра, да би после четири сезоне на "Сантијаго Бернабеу" отишао за пуних 80,6 милиона.

Пре него што наведемо 15 најскупљих фудбалера свих времена, морамо с вама да поделимо једну недоумицу. Да ли је, заправо, Златан Ибрахимовић најскупље плаћени фудбалер свих времена? Подсетићемо вас да је Интер, поред 69 милиона евра, за њега добио и Самуела Етоа, у том тренутку једног од најбољих нападача света, чија вредност никако није могла да буде између 35, до 45 милиона евра.

И да је Интер с Етоом постао првак Европе већ наредне сезоне.

Али, бројке кажу овако...

ТОП 15 ТРАНСФЕРА СВИХ ВРЕМЕНА:

1. Гарет Бејл (Тотенхем - Реал Мадрид, 2013) - 100 (91*)
2. Нејмар Жуниор (Сантос - Барселона, 2013) - 97 (57*, 87*)

3. Кристијано Роналдо (Јунајтед - Реал Мадрид, 2009) - 94,4

4. Луис Суарез (Ливерпул - Барселона, 2014) - 81,5

5. Анхел Ди Марија (Реал Мадрид - Јунајтед, 2014) - 80,6 (75*)

6. Џејмс Родригез (Монако - Реал Мадрид, 2014) - 79,5

7. Зинедин Зидан (Јувентус - Реал Мадрид, 2001) - 75

8. Златан Ибрахимовић (Интер - Барселона, 2009) - 69 + Самуел Ето

9. Кака (Милан - Реал Мадрид, 2009) - 65

10. Единсон Кавани (Наполи - Пари Сен Жермен, 2013) - 64

11. Давид Луиз (Челси - Пари Сен Жермен, 2014) - 62,6

12. Луис Фиго (Барселона - Реал Мадрид, 2000) - 62

13. Радамел Фалкао (Атлетико Мадрид - Монако, 2013) - 60

14. Фернандо Торес (Ливерпул - Челси, 2011) - 58

15. Ернан Креспо (Парма - Лацио, 2000) - 56,5

Коментари / 0

Оставите коментар