Znate li ovo o Di Mariji? Šokiraćete se!

Znate li kako je odrastao Di Marija i da je kopao u rudniku na početku karijere? Znate li šta je preživeo sa godinu dana? Znate li koliko je plaćen prilikom prvog transfera u životu?

Fudbal 26.08.2014 | 18:15

Zajedno sa Garetom Bejlom i Nejmarom Žuniorom, Anhel Di Marija jedini je igrač među 20 najskuplje plaćenih svih vremena za kojeg se ne zna tačno o kojoj se sumi radi(lo).

Međutim, bilo da ga je Mančester junajted platio 60 ili 64 miliona funti, a obe sume uredno cirkulišu u britanskim medijima, Argentinac će zauzeti mesto u samom vrhu najskuplje plaćenih fudbalera svih vremena. Biće četvrti, peti ili u najgorem slučaju šesti.

Zbog čega je ova informacija, da je Junajted (a, mnogi su to doživeli kao potez očajnika) platio Di Mariju možda i 80,6 miliona evra, toliko zanimljiva. Pre svega, zato što je Di Marija, kao dečak, kada je prelazio iz lokalnog Torita u Rozario Sentral, bio plaćen 35 fudbalskih lopti i ovaj slučaj mogao bi uredno da bude dopisan na našu listu najbizarnijih transfera svih vremena.

Kasnije, morao je sa ocem i majkom da kopa u rudniku i to godinama, kako bi izdržavao porodicu i zaradio za kopačke.

Mnogo godina kasnije, on će postati rekorder u dve kategorije: Nikada nijedan britanski klub, a vole da troše, nije ni za koga platio više nego za Di Mariju i nikada Real, klub koji je bio dominantan kada su se preplaćivali igrači, nikoga nije prodao za višu cenu.

Di Marija je oborio rekord koji je od 2011. godine držao Čelsi, koji je Liverpulu za Fernanda Toresa platio 58 miliona evra i kako je prošao u tom poslu, procenite sami. Liverpul je od tog novca kupio Luisa Suareza, dočepao se Lige šampiona i potom ga prodao Barseloni za 81,5 miliona evra.

No, vratimo se Di Mariji. On će, pored toga što dolazi kao najskuplji igrač Junajteda svih vremena, poneti veliki teret na leđima i odlukom da uzme kultnu "7", koju su nosili Erik Kantona, Dejvid Bekam i Kristijano Ronaldo. Nešto pre nego što će ući u "creme de la creme" društvo, Di Marija se setio početaka.

"Baš su zapinjali oko transfera. Na kraju, pristali su da me puste za 35 fudbalskih lopti", rekao je Di Marija, koji je odrastao u gradu Perdrijel, u državi Mendoza.

"To vam verovatno govori o tome gde sam odrastao i kakva je bila naša stvarnost. Treba reći da sam bio jako mlad, imao sam pet ili šest godina, tako da nisam siguran da se to zaista računa", dodao je Di Marija, koji je ispričao i da je lako moglo da se dogodi da uošte ne doživi da zaigra fudbal.

Naime, Di Marija je imao samo godinu dana kada je upao u bunar u dvorištu. Spasilo ga je to što je bio u "hodalici" zbog koje nije propao previše duboko.

"Moja majka stalno prepričava taj događaj. Ja se ne sećam, ali joj verujem. Ono čega se sećam jeste da sam nešto kasnije postao nesnosan i da sam lomio sve po kući. Majka je bila toliko očajna da me je sa tri godine odvela kod lekara i zatražila savet. Doktor je rekao da me upiše na sport i tako je počela moja karijera", pričao je Di Marija.

Kada se ispostavilo da se radi o velikom talentu, siromašnu porodicu zadesile su nove nevolje.

"Moji roditelji morali su da nađu još po jedan posao kako bi mogli da zarade dovoljno da mi kupe kopačke. To je nešto što će me pratiti dok sam živ. Sećam se da su moje dve sestre išle bose zbog toga da bih ja imao kopačke za trening".

"Roditelji su radili u rudniku. Živeli smo gotovo užasno, a takav je bio i njihov posao. Kada smo sestre i ja odrasli morali smo i mi da radimo sa njima. Ja sam kopao u rudniku od desete do 15. godine i potom pomagao u dostavi namirnica u gradu. Bio je to težak posao", pričao je Di Marija.

"Često razmišljam o tome koliko sam srećan što igram fudbal. Bio sam užasan đak. Da nisam postao fudbaler verovatno bih nastavio da radim u rudniku. Šta sam drugo mogao?"

Di Marija je potom dodao...

"Moj otac je kopao u rudniku punih 16 godina, sve dok nisam prešao u Benfiku. Tada sam ga ubedio da prekine s tim. Bio je lep osećaj pozvati ga i reći: 'Tata, ne moraš više da radiš toliko...' Srce mi se cepalo zbog mog oca i trenirao sam samo da mu olakšam. On nije mogao da igra fudbal jer je doživeo jako tešku povredu kolena igrajući za rezerve River Plate. Zato me majka stalno podseća na toliko sam srećan što mogu da radim ono o čemu je moj otac uvek sanjao".

Di Marija je nastavio priču o ocu...

"Nema sumnje, on je veoma prijatan i mudar čovek. Porodica mu je uvek značila sve i osećam se blagoslovenim što sada mogu da mu vratim za sve što je uradio, a mučio se mnogo. Odricao se od kad sam se rodio da bih danas bio ovde. Sećam se šta mi je rekao kada su me zvali iz Benfike, rekao je: 'Sine, ovaj voz polazi sada i nikad više. Moraš da uskočiš u taj vagon'. Poslušao sam ga..."

Anhel Di Marija nije zaboravio ni koliko je majka ispaštala.

"Kada sam počeo da igram za Rosario Sentral, trebalo mi je pola sata do trening centra. Majka me je svakog dana vozila biciklom. Ali, sa nama je morala da ide i moja mlađa sestra, jer nije imao ko da je čuva. Ja sam sedeo pozadi, a sestra na volanu. Tako je bilo i kada je bila zima i kada je bila kiša... Verujete li mi da je to trajalo sedam godina?", priseća se Di Marija.

"Majka je veoma religiozna. Ona se molila za mene i davala mi snagu pre utakmica. Palila je sveću pred svaku utakmicu. Religija je važna svima nama... Moja supruga, Horhelina, takođe pali sveću i moli se Bogu kada god igram".

Iako će Di Mariji verovatno prijati promena i uloga ključnog igrača u novoj sredini, pitanje je da li on ima marketinški potencijal kakav imaju Ronaldo, Garet Bejl ili recimo Suarez. Prva dvojica su sami sebe isplatili samo kroz prodaju dresova. Real Madrid saopštio je u aprilu 2010. godine da je od prodaje Ronaldovih dresova na teritoriji grada Madrida (ne globalno) isto koliko je platio Junajtedu u junu 2009. godine.

A, platio je 94,4 miliona evra.

Isti slučaj bio je i sa Bejlom, koji je plaćen navodno 100 miliona evra, mada su posle pojedini engleski mediji tvrdili da je Totenhem 2013. godine zapravo na njemu zaradio 91 milion. Očekujemo da će nam na proleće naredne godine Barsa saopštiti da je isplatila Suareza samo prodajom dresova ili nekim drugim vidom marketinga.

I Junajted je tu negde našao svoju računicu, ali stiče se utisak da se Di Marija ni kriv, ni dužan, našao na listi najskuplje plaćenih fudbalera svih vremena iznad, recimo, Zinedina Zidana, Zlatana Ibrahimovića, Kake ili Luisa Figa. Ali, ni to nije slučajno. Od 2008. godine, kada je proglašena takozvana "Svetska ekonomska kriza", transferi u fudbalu su podivljali. Doslovce.

Di Marija (26), plaćen svojevremeno 35 fudbalskih lopti, prešao je iz Rozarija u Benfiku 2007. godine za osam miliona evra i određene procente. Tri godine kasnije, Žoze Murinjo naručio je i dobio Di Mariju za 33 miliona evra, da bi posle četiri sezone na "Santijago Bernabeu" otišao za punih 80,6 miliona.

Pre nego što navedemo 15 najskupljih fudbalera svih vremena, moramo s vama da podelimo jednu nedoumicu. Da li je, zapravo, Zlatan Ibrahimović najskuplje plaćeni fudbaler svih vremena? Podsetićemo vas da je Inter, pored 69 miliona evra, za njega dobio i Samuela Etoa, u tom trenutku jednog od najboljih napadača sveta, čija vrednost nikako nije mogla da bude između 35, do 45 miliona evra.

I da je Inter s Etoom postao prvak Evrope već naredne sezone.

Ali, brojke kažu ovako...

TOP 15 TRANSFERA SVIH VREMENA:

1. Garet Bejl (Totenhem - Real Madrid, 2013) - 100 (91*)
2. Nejmar Žunior (Santos - Barselona, 2013) - 97 (57*, 87*)

3. Kristijano Ronaldo (Junajted - Real Madrid, 2009) - 94,4

4. Luis Suarez (Liverpul - Barselona, 2014) - 81,5

5. Anhel Di Marija (Real Madrid - Junajted, 2014) - 80,6 (75*)

6. Džejms Rodrigez (Monako - Real Madrid, 2014) - 79,5

7. Zinedin Zidan (Juventus - Real Madrid, 2001) - 75

8. Zlatan Ibrahimović (Inter - Barselona, 2009) - 69 + Samuel Eto

9. Kaka (Milan - Real Madrid, 2009) - 65

10. Edinson Kavani (Napoli - Pari Sen Žermen, 2013) - 64

11. David Luiz (Čelsi - Pari Sen Žermen, 2014) - 62,6

12. Luis Figo (Barselona - Real Madrid, 2000) - 62

13. Radamel Falkao (Atletiko Madrid - Monako, 2013) - 60

14. Fernando Tores (Liverpul - Čelsi, 2011) - 58

15. Ernan Krespo (Parma - Lacio, 2000) - 56,5