Партизане, докле више без плана?!

Ослањање на луду срећу, преокрете и аутоголове није „тактика“ која гарантује светлу будућност, а она је за црно-беле прилично магловита чак и ако елиминишу Нефчи.

Фудбал 26.08.2014 | 08:15
Партизане, докле више без плана?!

Време апсурда у Хумској 1. Навијачи против „рођених“ играча, фудбалери против публике, а сви заједно против управе. И баш како је било на трибинама у четвртак вече, тако је изгледало на терену, пошто је утакмица са Нефчијем оголила болну истину црно-белих: да ове сезоне личе на тим коме се не може ухватити ни глава ни реп.

Без газде на терену (све до касног уласка Саше Илића), неко ће и рећи и на клупи (јер се Марку Николићу опет спочитава да је касно вршио измене), екипа из Хумске 1 урадила је оно што је било планирано, очекивано и прижељкивано, али начин на који је извојевала победу у првом мечу последњег елиминационог кола за Лигу Европе представља савршену скицу за портрет некада стабилног, а сада клуба који дрхти пред „велесилом из Азербејџана“.

Јер, ни познаваци фудбала нису начисто да ли оних 3:2 над саставом из Бакуа заслужује радост или придику?

Из простог разлога што време пролази, а Партизан грешке понавља и - што је најцрње - не назире се да је иједну лекцију савладао.

Додуше, на седам такмичарских мечева овог лета има скор од пет победа и два ремија (против Лудогореца), што би могло да се окарактерише као задовољавајуће и ако би се посматрали само резултати испало би да у Хумској 1 играју добро и прилично лако излазе на крај с ривалима.

Истина је апсолутно другачија, о чему сведочи податак да је од седам званичних сусрета вицепрвак Србије на чак четири губио. Практично, кретао из минуса. Од реванша на Фарским Острвима (0:1 против ХБ Торшавна на полувремену претворено у крајњих 3:1), преко дуела са Лудогорецом (0:2, 2:2), па фрке на Врачару против Вождовца кад је заблистао тек у завршној четвртини дуела (0:1, 3:1), па до овог судара са Нефчијем, Партизан је испољио психишку нестабилност у уводу сваке утакмице. Дозвољавао је ривалима да олако стварају шансе и користе их и тек онда убацивао би у већу брзину и мало срећно, мало спретно, стизао до циља.

Само, докле тако може да се провлачи?

С друге стране, низ од четири сусрета на којима су се изабраници Марка Николића „вратили из мртвих“ потврђује да ова екипа има довољно енергије, карактера, чак и менталне снаге да преброди невоље, за које нико у Хумској 1 нема логично објашњење зашто се појављују.

Друга законитост уочљива на Партизановим мечевима у уводу сезоне су – аутоголови! По принципу „ако ми не можемо, даће га противник“, црно-бели су „постигли“ чак четири гола, што их је у последњих десет дана погурало ка две лигашке и једној, за сада и најзначајнијој, европској победи. Почело је неспретном реакциом Данијела Стојковића из Вождовца, продужило се истим таквим ударцем Владимира Ђорђевића из нишког Радничког, да би кулминација уследила у виду погодака Дениса Круза и Елвина Јунужаде, који су слали лопте иза Саше Стаменковића и тако гурнули Парни ваљак ближе групној фази Лиге Европе.

Ослањати се на луду срећу, очекивати да и у следећим утакмицама, ако пође по злу, Партизан надокнади гол или два минуса или да му у томе помогну играчи ривала тактика је које се нико рационалан не би прихватио. Оно што би више требало да брине и навијаче и стручни штаб Партизана је што ће, чим прође реванш са Нефчијем, настати нова мука оличена у питању који тим ће играти за наредној првенственој утакмици. Из простог разлога што је и Марко Николић најавио да не очекује да исту екипу има на окупу по завршетку прелазног рока. Бранислав Трајковић је на трансфер листи, Војислав Станковић се сели у Палермо, Никола Дринчић и Данко Лазовић сваки час могу да се отисну са Топчидерског брда (што ће се, вероватно, десити), Андрија Живковић је продат Инвестиционом фодну (наводно остаје до зиме), новца за озбиљна појачања нема и стога би и пласман у Лигу Европе само тренутно замаскирао проблеме у клубу и оставио струку на ветрометини: да такмичење на међународној сцени спрема без скоро пола тима пројектованог да игра макар до краја године.

А то је – неизводљиво.

Коментари / 0

Оставите коментар