Partizane, dokle više bez plana?!

Oslanjanje na ludu sreću, preokrete i autogolove nije „taktika“ koja garantuje svetlu budućnost, a ona je za crno-bele prilično maglovita čak i ako eliminišu Nefči.

Fudbal 26.08.2014 | 08:15

Vreme apsurda u Humskoj 1. Navijači protiv „rođenih“ igrača, fudbaleri protiv publike, a svi zajedno protiv uprave. I baš kako je bilo na tribinama u četvrtak veče, tako je izgledalo na terenu, pošto je utakmica sa Nefčijem ogolila bolnu istinu crno-belih: da ove sezone liče na tim kome se ne može uhvatiti ni glava ni rep.

Bez gazde na terenu (sve do kasnog ulaska Saše Ilića), neko će i reći i na klupi (jer se Marku Nikoliću opet spočitava da je kasno vršio izmene), ekipa iz Humske 1 uradila je ono što je bilo planirano, očekivano i priželjkivano, ali način na koji je izvojevala pobedu u prvom meču poslednjeg eliminacionog kola za Ligu Evrope predstavlja savršenu skicu za portret nekada stabilnog, a sada kluba koji drhti pred „velesilom iz Azerbejdžana“.

Jer, ni poznavaci fudbala nisu načisto da li onih 3:2 nad sastavom iz Bakua zaslužuje radost ili pridiku?

Iz prostog razloga što vreme prolazi, a Partizan greške ponavlja i - što je najcrnje - ne nazire se da je ijednu lekciju savladao.

Doduše, na sedam takmičarskih mečeva ovog leta ima skor od pet pobeda i dva remija (protiv Ludogoreca), što bi moglo da se okarakteriše kao zadovoljavajuće i ako bi se posmatrali samo rezultati ispalo bi da u Humskoj 1 igraju dobro i prilično lako izlaze na kraj s rivalima.

Istina je apsolutno drugačija, o čemu svedoči podatak da je od sedam zvaničnih susreta viceprvak Srbije na čak četiri gubio. Praktično, kretao iz minusa. Od revanša na Farskim Ostrvima (0:1 protiv HB Toršavna na poluvremenu pretvoreno u krajnjih 3:1), preko duela sa Ludogorecom (0:2, 2:2), pa frke na Vračaru protiv Voždovca kad je zablistao tek u završnoj četvrtini duela (0:1, 3:1), pa do ovog sudara sa Nefčijem, Partizan je ispoljio psihišku nestabilnost u uvodu svake utakmice. Dozvoljavao je rivalima da olako stvaraju šanse i koriste ih i tek onda ubacivao bi u veću brzinu i malo srećno, malo spretno, stizao do cilja.

Samo, dokle tako može da se provlači?

S druge strane, niz od četiri susreta na kojima su se izabranici Marka Nikolića „vratili iz mrtvih“ potvrđuje da ova ekipa ima dovoljno energije, karaktera, čak i mentalne snage da prebrodi nevolje, za koje niko u Humskoj 1 nema logično objašnjenje zašto se pojavljuju.

Druga zakonitost uočljiva na Partizanovim mečevima u uvodu sezone su – autogolovi! Po principu „ako mi ne možemo, daće ga protivnik“, crno-beli su „postigli“ čak četiri gola, što ih je u poslednjih deset dana poguralo ka dve ligaške i jednoj, za sada i najznačajnijoj, evropskoj pobedi. Počelo je nespretnom reakciom Danijela Stojkovića iz Voždovca, produžilo se istim takvim udarcem Vladimira Đorđevića iz niškog Radničkog, da bi kulminacija usledila u vidu pogodaka Denisa Kruza i Elvina Junužade, koji su slali lopte iza Saše Stamenkovića i tako gurnuli Parni valjak bliže grupnoj fazi Lige Evrope.

Oslanjati se na ludu sreću, očekivati da i u sledećim utakmicama, ako pođe po zlu, Partizan nadoknadi gol ili dva minusa ili da mu u tome pomognu igrači rivala taktika je koje se niko racionalan ne bi prihvatio. Ono što bi više trebalo da brine i navijače i stručni štab Partizana je što će, čim prođe revanš sa Nefčijem, nastati nova muka oličena u pitanju koji tim će igrati za narednoj prvenstvenoj utakmici. Iz prostog razloga što je i Marko Nikolić najavio da ne očekuje da istu ekipu ima na okupu po završetku prelaznog roka. Branislav Trajković je na transfer listi, Vojislav Stanković se seli u Palermo, Nikola Drinčić i Danko Lazović svaki čas mogu da se otisnu sa Topčiderskog brda (što će se, verovatno, desiti), Andrija Živković je prodat Investicionom fodnu (navodno ostaje do zime), novca za ozbiljna pojačanja nema i stoga bi i plasman u Ligu Evrope samo trenutno zamaskirao probleme u klubu i ostavio struku na vetrometini: da takmičenje na međunarodnoj sceni sprema bez skoro pola tima projektovanog da igra makar do kraja godine.

A to je – neizvodljivo.