Школска година: Два ђака-1 000 КМ

Родитељима у Српској за набавку школске опреме, уџбеника, одеће и обуће, за двоје деце потребно је чак 1.000 марака.

Република Српска 19.08.2014 | 08:28
Школска година: Два ђака-1 000 КМ

Први септембар, дан када ће основци сести у клупе у новој школској години, близу је, а многи родитељи суочени су са беспарицом и мучи их питање како на време да обезбеде све ствари потребне за њихове школарце.

Рачуница једноставно каже да припрема једног ђака родитеље кошта око 500 марака, дакле више од половине просечне плате од 900 марака. Просечна радничка плата родитеља двоје деце не може да подмири потребе два ђака!

Ако се узме у обзир чињеница да долази јесен када су родитељи изложени додатним трошковима, од припреме зимнице, набавке дрва за огрев, уз све рачуне за режије, није тешко закључити да су многи брачни парови пред великим финансијским проблемом.

Драгана Бабић, трговац из Бањалуке и мајка двоје деце, каже за „Новости“ да са месечним примањима од 500 марака не може да купи све потребне ствари деци за школу.

“Кћерка иде у седми, а син у осми разред. Да их спремим за школу треба ми више од 1.000 марака. Моја плата није довољна, али на срећу муж је запослен, па некако успевамо да деци пружимо све што им је потребно за школу”, каже она.

Међутим, ситуација је много тежа у породици Николе Васића из бањалучког насеља Лазарево. Никола је сезонски грађевински радник који нема редовна примања. Супруга му је незапослена.

Он каже да су генерално уџбеници, свеске и школски прибор – прескупи.

“Сет уџбеника за сина кошта 145 марака. Исто толико и за кћерку. Потребно им је у старту око двадесет свезака које коштају по две марке. Док им купимо остали школски прибор, додатке за уџбенике, одећу, патике, руксак потребно нам је око укупно 1.200 марака”, каже Никола и додаје да деци мора сваког дана да обезбеди и по пет марака за ужину и сок.

Родитељи се жале да су уџбеници скупи. Сет књига за први разред основне школе се поклања, али за основце петог, шестог, седмог, осмог и деветог разреда књиге, у просеку, коштају око 140 марака. Додатак за поједине уџбенике кошта од седам до 10 марака. Пернице се продају по цени од седам до 25 марака...

Миланка Рачић, мајка три ученика основне школе, каже да је само за куповину одеће деци потрошила 900 марака.

“Морала сам да им купим нове јакне, панталоне, мајице, тренерке и патике... Наравно, куповала сам јефтиније и скромније ствари. Осим тога, за набавку књига потрошићу још толико. Деци морамо све да обезбедимо на време, али заиста није нимало лако”, каже Миланка.


Извор: Вечерње новости

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

Милан СНСД

19.08.2014 06:54

Драги родитељи потрудите се па гласајте за највећег балканског лопова и криминалца Додика. Он треба да буде још богатији а народ још сиромашнији. Једино он брани Српство и Српску. Незнам само докле ћемо бити лудо наивни.

ОДГОВОРИТЕ
Name

номад

19.08.2014 07:45

Дошли смо дотле да је и основно образовање у РС постало инвестиција. Ово друштво је спремно за промјене! О К Т О Б А Р !!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Деки СББН

19.08.2014 08:43

Требам цијелу годину да стедим да би у септембру дјецу могао да спремим у сколу.И да буду нормално обуцена као и свака...бем ти и дрзаву и све ово...

ОДГОВОРИТЕ
Name

далибор

19.08.2014 09:24

Жао ми је и родитеља а посебно дјеце. Све више и више ћемо постајати неписменији, а због тога и сиромашни. У свакој нормалној земљи се отимају за доброг ученика, студента, стручњака, радника, умјетника или спортисту. Само код нас једва чекају да такви оду из земље у иностранство, да не сметају.

ОДГОВОРИТЕ
Name

папагај

19.08.2014 09:49

Зашто све то куповати, када су ДИПЛОМЕ јефтиније?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Колапс

19.08.2014 14:22

Назалост, нама обицним људима је све постало инвестиција: Спремање дјеце за нову сколску одину, куповина огрева, прослава празника бозиц, нг, слава, молитва, регистрација аута... Све инвестиције.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Реалан

19.08.2014 14:37

Никако не знам како ми завршисмо школу.Понекад помислим као да никад у школу нисам ни ишао.Родитељи нам нису могли приуштити ни четвртину од онога што данас дјеца имају.Нисмо имали мобилне телефоне, рачунаре, таблет уређаје, али смо имали другаре са којима смо проводили вријеме играјући се.Још мало дјеца ће поред рачунара и заборавити шта је то игра.Књиге смо позајмљивали, тражили од другова из претходних генерација, носили одјецу и обућу која није морала бити нова на почетку школске године.Руксак се није морао куповати сваке године.Доручковали смо код куће и нисмо морали да носимо ужину.Моја генерација је у рату ишла у школу и нисмо се жалили.Не морају дјеца имати баш све ново и све скупо, јер ни ми нисмо имали све што пожелимо.Завршавам Стоматолошки факултет могу слободно рећи један од најскупљих па ми није требало 1000 КМ да бих пошао на следећу годину студија, а не данас да би пошли у било који разред Основне школе.

ОДГОВОРИТЕ