Више бирача него становника

Босна и Херцеговина у опште изборе, који ће бити одржани 12. октобра ове године, улази с парадоксом јер ће у појединим градовима бити више гласача него становника, док ће у неколико њих право гласа имати готово сви грађани, показује проста рачуница.

Босна и Херцеговина 18.08.2014 | 16:50

Примјера ради, према подацима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ у општини Козарска Дубица право гласа на посљедњим локалним изборима имало 23.696 грађана, док прелиминарни подаци с пописа из 2013. године показују да у тој општини живи 23.074 становника, а слично је и у Крупи на Уни, гдје је према подацима ЦИК-а право гласа имало 1.799 становника, а попис је показао како је укупан број становника у овој општини 1.687.

С обзиром на то да се начин на који се остварује право гласа од посљедњих избора није мијењао, што значи да је услов за излазак на биралишта лична карта, јасно је да се у октобарске изборе улази с готово идентичним бројем гласача.

У Бањалуци ће тако право гласа имати око 90 одсто грађана, јер је попис показао како у граду живи 199.191 становник, а да је на локалне изборе у 2012. години могло изаћи 181.530 бирача.

Стручњаци и представници цивилног сектора сложни су да у резултатима пописа и бирачким списковима нешто није у реду, али су им мишљења о томе које од ових бројки нису тачне подијељена.

У Заводу за статистику РС, који је учествовао у спровођењу посљедњег пописа, тврде да је он једино право истраживање које даје стварни број становника, те како се резултатима пописа може апсолутно вјеровати.

"Попис се на овај начин спроводи свуда по свијету, рађен је у складу с међународним стандардима, а испред Европске комисије и УН агенције била је мониторинг мисија, која је оцијенила да је попис у складу са стандардима уз одступања која су уобичајена", казала је Радмила Чичковић, директор Завода за статистику РС.

Вехид Шехић, из коалиције "Под лупом", која окупља седам невладиних организација из БиХ с циљем организовања и спровођења нестраначког посматрања наредних избора, каже како је јасно да је у овом случају омануо попис, чији су подаци нетачни.

"Негдје је грешка, а евидентно је да многи људи нису пописани и да многи који имају личну карту и држављанство, а живе у иностранству, нису учествовали на задњем попису", сматра Шехић.

Према његовим ријечима, за саме изборе је валидан централни бирачки списак, а несклад у бројкама неће нити може утицати на неправилности у изборном процесу. Како је казао, једна од најбитнијих ствари које треба урадити за опште изборе је спречавање изборног инжењеринга и појаве људи који се за вријеме избора пријаве у одређеној општини, а након избора врате у мјесто у којем стварно живе.

Када је ријеч о изборном инжењерингу, подсјећамо, Радислав Јовичић, министар унутрашњих послова РС, у недавном инервјуу за "Независне" казао је како ће бити искориштене све законске могућности да би се извршиле провјере и онемогућило фиктивно пријављивање, након што је Уставни суд БиХ прогласио неважећом Одлуку о пребивалишту.

Тада је казао да се поново пред изборе покушава увести изборни инжењеринг и да МУП РС има право да врши провјере у том сегменту.

"Ми по важећем закону имамо право да вршимо одређене провјере и ми ћемо искористити све те наше законске могућности да вршимо провјере и онемогућимо фиктивне пријаве", казао је тада Јовичић.

Максида Пирић, портпарол ЦИК БиХ, казала је како се од 2006. године врши пасивна регистрација бирача у БиХ и да сви они који ваде личну карту у БиХ и стичу пунољетство бивају уписани у централни бирачки списак, те како би до краја августа требало да буде познато колико грађана ће имати право гласа.

Извор: Независне новине